KOLIKO STAJE AED PROGRAM - KOJI FUNKCIONISE
Upotreba AED uredjaja u zbrinjavanju osoba sa iznenadnim srcanim zastojem je vrlo siroko rasirena koncepcija.
Podaci ukazuju da je samo u SAD registrovano oko 2.500.000 AED uredjaja a jos nepostoji pouzdan podatak o broju AED u Evropi no procene ukazuju da se radi o nejmanje 2.000.000 uredjaja.
U nizu poslednjih godina, sve su ucestalija nastojanja postavljanja AED na javnim mestima i u Srbiji, posle stidljivih pokusaja najpre u pojedinim Vojvodjanskim opstinama, Sombor, Kikinda, Subotica, Kanjiz, Novi Sad, postavljanje javno dostupnih uredjaja zapoceto je i u Beogradu, Kragujevcu, Nišu.
Hitne pomoći se utrkuju u promociji motorciklista sa rotacijom i AED uredjajem uz istovremeno prečutan podatak da celo leto se neko vozi na motoru a nema nijednu intervenciju na terenu, ili da ta ekipa nijednom u sezoni nije upotrebljena u vecini sredina za pomoć unesrećenom. I sve bi to bilo uredu da to nekosta ozbiljne pare, mozda postoje dobri razlozi da se ova koncepcija ili unapredi ili izmeni.
Za razliku od programa koji su prisutni u Evropi i SAD, gde se podaci o implementaciji i toku koriscenja vrlo cesto prikazuju u strucnoj literaturi, te time i sam program ima transparentnost, u Srbiji nepostoje javno dostupni izvestaji o trosenju drustvenih sredstva za implementaciju programa primeme javno dostupnih defibrilatora.
U literaturi su vrlo prisutni izvestaji o primeni i toku implementacije AED programa kako po zemljama tako i po pojedinim velikim centrima - Kopenhagen, Bec - dok u Srbiji nepostoje prema podacima sa COBSONA i Srpskog Citacionog Indeksa vidljivi podaci o primeni postavljenih Javno dostupnig defibrilatora.
Podaci o u uspesnoj primeni javno dostupnih defibrilatora dobro su dokumentovani i brojni su kada se radi o SAD i Evropskim zemljama, iz Srbije takvih izvestaja nema.
Navedano pobudjuje sumju u kvalitet implementiranih AED programa u Srbiji.
Recju, postoje programi koji donose rezultate i oni su dobro dokumentovani i programi koji nemaju rezultate vec je jedini rezultat javno okacen defibrilator a potom se o njima vise negovori....
Razlog postoji i najjednostavnije je reci, da u sredinama i zelmljama u kojima AED rogrami imaju rezultat i opravdano su primenjeni, postoji jasan sitem i jasna koncepcija primene i tih uredjaja i licna odgovornost pojedinaca i institucija za trosenje drustvenih sredstva.
1. Koncepcija sa AED uredjajem koji je pokretan - U Evropi su njime opremljene policijske patrole i vatrogasne jedinice koje su deo sluzbe 112 ali i ekipe Hitene pomoci EMS - Tip B. (vozilo ili motor)
2. Koncepcija sa AED uredjajem postavljenom na prometnom mestu - Mesta sa velikim brojem prolaznika ili zaposlenih ili posetilaca.
Proces implementacije treba da se odvija kroz slozen sitem
1. procenjivanja i donosenja odluka u pripremnoj fazi - mapa rizika
2. analizi potrebnog broja uredjaja - na osnovu podataka o iznenadnom srcanom zastoju na javnmim mestima
3. odabir mesta pogodnih za postavku uredjaja
4. utvrdjivanja nadleznosti u sprovodjenju i rukovodjenju i kontroli programa
5. uredjenju zakonskih i podzakonskih akata
6. programu obuke i kontroli nad kvalitetom obuke svih ucesnika u programu
7. evaluaciji podataka o iznenadnim srcanim zastojima na javnom mestu i izvestaja o primeni ili neprimeni AED uredjaja
8. unapredjanju i jacanju sitema urgentnog medicinskog odgovora na iznenadni srcani zastoj
9. stalno tehnicko odrzavanje postavljenih uredjaja i instalacija
10 . permanentni retrening
1. Ko ima pravo da upotrebi AED uredjaj
2. Ko pravi koncepciju obuke primene AED uredjaja kao dela jedinstvenog sitema zbrinjavanja iznenadnog srcanog zastoja
3. Ko donosi odluku i daje saglasnost na postavlku AED uredjaja
4. Gde se ti uredjaji jednom postavljeni registruju
5. Ko vrsi periodicni nadzor nad ispravnoscu opreme
Podaci ukazuju da je samo u SAD registrovano oko 2.500.000 AED uredjaja a jos nepostoji pouzdan podatak o broju AED u Evropi no procene ukazuju da se radi o nejmanje 2.000.000 uredjaja.
U nizu poslednjih godina, sve su ucestalija nastojanja postavljanja AED na javnim mestima i u Srbiji, posle stidljivih pokusaja najpre u pojedinim Vojvodjanskim opstinama, Sombor, Kikinda, Subotica, Kanjiz, Novi Sad, postavljanje javno dostupnih uredjaja zapoceto je i u Beogradu, Kragujevcu, Nišu.
Hitne pomoći se utrkuju u promociji motorciklista sa rotacijom i AED uredjajem uz istovremeno prečutan podatak da celo leto se neko vozi na motoru a nema nijednu intervenciju na terenu, ili da ta ekipa nijednom u sezoni nije upotrebljena u vecini sredina za pomoć unesrećenom. I sve bi to bilo uredu da to nekosta ozbiljne pare, mozda postoje dobri razlozi da se ova koncepcija ili unapredi ili izmeni.
Za razliku od programa koji su prisutni u Evropi i SAD, gde se podaci o implementaciji i toku koriscenja vrlo cesto prikazuju u strucnoj literaturi, te time i sam program ima transparentnost, u Srbiji nepostoje javno dostupni izvestaji o trosenju drustvenih sredstva za implementaciju programa primeme javno dostupnih defibrilatora.
U literaturi su vrlo prisutni izvestaji o primeni i toku implementacije AED programa kako po zemljama tako i po pojedinim velikim centrima - Kopenhagen, Bec - dok u Srbiji nepostoje prema podacima sa COBSONA i Srpskog Citacionog Indeksa vidljivi podaci o primeni postavljenih Javno dostupnig defibrilatora.
Podaci o u uspesnoj primeni javno dostupnih defibrilatora dobro su dokumentovani i brojni su kada se radi o SAD i Evropskim zemljama, iz Srbije takvih izvestaja nema.
Navedano pobudjuje sumju u kvalitet implementiranih AED programa u Srbiji.
Recju, postoje programi koji donose rezultate i oni su dobro dokumentovani i programi koji nemaju rezultate vec je jedini rezultat javno okacen defibrilator a potom se o njima vise negovori....
Razlog postoji i najjednostavnije je reci, da u sredinama i zelmljama u kojima AED rogrami imaju rezultat i opravdano su primenjeni, postoji jasan sitem i jasna koncepcija primene i tih uredjaja i licna odgovornost pojedinaca i institucija za trosenje drustvenih sredstva.
KONCEPCIJA UPOTREBE Automatskih spoljašnjih defibrilatora
Primenjuju se dve koncepcije upotrebe Automatskih spoljšnjih defibrilatora1. Koncepcija sa AED uredjajem koji je pokretan - U Evropi su njime opremljene policijske patrole i vatrogasne jedinice koje su deo sluzbe 112 ali i ekipe Hitene pomoci EMS - Tip B. (vozilo ili motor)
2. Koncepcija sa AED uredjajem postavljenom na prometnom mestu - Mesta sa velikim brojem prolaznika ili zaposlenih ili posetilaca.
Proces implementacije treba da se odvija kroz slozen sitem
1. procenjivanja i donosenja odluka u pripremnoj fazi - mapa rizika
2. analizi potrebnog broja uredjaja - na osnovu podataka o iznenadnom srcanom zastoju na javnmim mestima
3. odabir mesta pogodnih za postavku uredjaja
4. utvrdjivanja nadleznosti u sprovodjenju i rukovodjenju i kontroli programa
5. uredjenju zakonskih i podzakonskih akata
6. programu obuke i kontroli nad kvalitetom obuke svih ucesnika u programu
7. evaluaciji podataka o iznenadnim srcanim zastojima na javnom mestu i izvestaja o primeni ili neprimeni AED uredjaja
8. unapredjanju i jacanju sitema urgentnog medicinskog odgovora na iznenadni srcani zastoj
9. stalno tehnicko odrzavanje postavljenih uredjaja i instalacija
10 . permanentni retrening
ODABIR MESTA ZA POSTAVKU AUTOMATSKIH SPOLJASNJI DEFIBRILATORA
Odabir mesta na kome će se postaviti autoamtski spoljašnji defibrilator ili odabir patrolne pruge motorciklističke spasilačke ekipe je slozen posao i zahteva znanje i prikupljanje podataka.
Prikupljaju se podaci iz protokola, izvestaja par godina unazad i utvrdjuje
 |
| Analiza ucestalosti iznenadnih srcanih zastoja na javnom mestu Sjetl - SAD 134 u periodu od 4 godine |
Koliko je uopste iznenadnih srvčaih zastoja bilo na javnim mestima, izvan zdravstvene ustanove ili stana pacijenta. - ovo posebno za stacionarno postavljene defibrilatore - ON - SITE programe.
Ljudi od iznenadnog srcanog zastoja neumiru jako cesto po ulicama, iznenadni srcani zastoj desava se obicno u stanu pacijenta ili bolničkoj ustanovi. Podaci ukazuju da od ukupnog broja umrlih oko 15 do 17% iznenadni srcani zastoj ima na javnom mestu - mislim tu na sve ono sto nije kuca ili bolnica, zdravstvena ustanova.
Dalje treba utvrditi gde se to izvan kuce desava, te na analizi preuzetoj iz casopisa Circulation, vidimo da se najcesce spominju Aerodromi, sportski klubovi, industrija, sportski tereni soping molovi a samo oko 19% od onih koji iznenadni srcani zastoj dozive na javnoj povrsini - to dozivi na onome sto mi nazivamo trgovima, ulicama i slicnim javnim površinama.
Obzirom na strukturu vlasnistva i obavezu vlasnika da obezbede bezbednost i ukazivanje prve pomoći i hitne mediicnske pomoči na ostalim objektima, očito je da je investiranje države u AED programe problematično jer je to oblik davanja ili podsticaja privatnog sektora, koji se moze rešiti donošenjem zakonskih propisa.mljama regulišu uslove obavljanje odredjene delatnosti pa i obavezu vlasnika da obezbedi AED uredjaje i osoblje koje je obučeno kao uslov obavljanja delatnosti.
KOLIKO TO STAJE
Onaj ko se odluci na kvalitetno postavljen sitem koriscenja AED programa, javno dostunih definbrilatora mora da prihvati da to neznaci postaviti samo uredjaj i da ima svoju cenu.
Primera iz prakse ima puno dovoljno i literatura sadrzi dosta detaljnjih opisa pregledali smo to i utvrdili da
Cena kostanja po postavljenom uredjaju je oko 3500 - 5000 dolara
- cena ukupna programa / broj postavljenih uredjaja
Cena kostanja po aktivaciji uredjaja od 25 - 30.000 dolara -
Cena postavke uredjaj i trokova obuke, odrzavanja i servisa tokom tri ili 5 godina/ broj aktivacija-upotrebe uredjaja
Cena postavke PAD programa po spasenom zivotu 80 - 100.000 dolara
Ukupni treoskovi programa tokom pet godina / broj spasenih zivota
Analiza programa u Srbiji za sada prema nama dostupnim podacima jeste manja po postavljenom uredjaju za nekih 50 - 60% ali nepostoje podaci o spasenom zivotu pacijenta. Jasno je da ovo namece potrebu sagledavanja programa u Srbiji jer los program je losa preporuka i obeshrabruje dalja nastojanja na implementaciji AED uredjaja u Srbiji.
Za pocetak rebamo razmotriti neka pitanja
1. Ko ima pravo da upotrebi AED uredjaj
2. Ko pravi koncepciju obuke primene AED uredjaja kao dela jedinstvenog sitema zbrinjavanja iznenadnog srcanog zastoja
3. Ko donosi odluku i daje saglasnost na postavlku AED uredjaja
4. Gde se ti uredjaji jednom postavljeni registruju
5. Ko vrsi periodicni nadzor nad ispravnoscu opreme
JAVNO DOSTUPNI DEFIBRILATOR - PAD program
Oko koncepcije PAD programa postoji permanentni sukob struke i proizvodjaca opreme.
Proizvodjaci opreme tvrde da AED uredjaj moze primeniti svako i to bez posebne obuke, vazno je da se kupi i postavi uredjaj.
Strucnjaci oped imaju drugacije misljenje i kazu da uredjaj moze upotrebiti samo obucena osoba, pa sve do stavova da to moze sa uspehom uciniti samo lekar.
No da vidimo gde u Evropi postoje PAD programi
Na karti koja sledi prikazana je MOGUCNOST upotrebe AED uredjaja u Evropi kao deo programa JAVNO DOSTUPNIH DEFIBRILATORA - PAD Program u 2010 godini
Kao sto vidimo zemlje jugozapadne Evrope nemaju impementirane PAD programe.
Prema podacima iz 2007 godine pravo na upotrebu AED uredjaja od strane nelekra prikazano je na sledecoj karti.
Samo mali broj zemalja nema primera implementacije AED uredjaja za koriscenje bez lekarskog prisustva.
No da vidimo gde u Evropi postoje PAD programi
Na karti koja sledi prikazana je MOGUCNOST upotrebe AED uredjaja u Evropi kao deo programa JAVNO DOSTUPNIH DEFIBRILATORA - PAD Program u 2010 godini
Kao sto vidimo zemlje jugozapadne Evrope nemaju impementirane PAD programe.
Prema podacima iz 2007 godine pravo na upotrebu AED uredjaja od strane nelekra prikazano je na sledecoj karti.
Kako vidimo nepostoji u Evropi zemlja u kojoj AED uredjaj moze bez posledica upotrebiti bilo ko.
Najveci broj zemalja Evrope dozvolio je primenu AED uredjaj bez prisustva lekara ali uz konsultaciju sa dispecerom 112 urgentnog sitema - Reanimacija vodjena od dispecera.
Tehnicka podesavanja PAD sitema vezana su za 112 centre preko kojih se spasilac koji je POSEBNO OBUCEN VODI za pruzanje mera CPR i primenu AED uredjaja.
Pilot studije ovog tipa postoje i u ostalim zemljama EvriopeSamo mali broj zemalja nema primera implementacije AED uredjaja za koriscenje bez lekarskog prisustva.
Ovu temu obradjivacemo i dalje,
Нема коментара:
Постави коментар