Iznenadni srčani zastoj nas staje pet milijardi eura godisnje

Uticaj iznenadnog srčanog zastoja na nacionalnu ekonomiju

Uticaj iznenadnog srčanog zastoja na nacionalnu ekonomiju nije se u Srbiji znacajnije razmatrao, nemogu se sa sigurnoscu utvrditi razlozi zasto i zbog cega u nijednoj postavci nacionalne ekonomije tokom posledjih 10 - 20 godina ovom pitanju nije posvecena dužna pažnja, 

Tokom 10 godina gubitak nacionalne ekonomije procenujem na najmanje 50 milijardi eura.

Organizovanje prevencije, kvaliteno pracenja oboljevanja od hroničnih nezaraznih bolesti i sitematski pregledi populacije se nesprovode. Nepostoje instrumenti kvalitetnog pračenja i prevencije nastanka ove bolesti te posledice nepostojanja sitema borbe protiv ovog oboljenja skupo nas staju. 

Struktura gubitaka

Direktni gubici
kao posledica preranog umianja radno sposobnog stanovnistva (umiru osobe od 40-65 godina - prosecna starost 51,5 godina.

Osnova procene

- gubitak prihoda porodice - 400 eura mesecno prosečna plata

- gubitak prihoda drzave - 200 eura mesecno /porezi i doprinosi /

Indirektni gubici

- porodica prima penziju te to donosi dodatno izdvajanje  fonda penziono invalidskog za penziju za suprugu ili decu preminulog - porodična penzija 300 eura mesečno plus doprinosi je oko 400 eura mesečno

KALKULACIJA

GODIŠNJE  - 30.000 umrlih usled iznenadnog srčanog zastoja u prosecno 51 godini zivota 

14 godina radnog staza izgibleno (prosecna dob umrlih do 65 godina zivota)

12 meseci godisnje 

1000 eura gubuitka - manji prihodi - veci rashodi

UKUPNO
5.040.000.000 eura godisnje

Uz sve manjkavosti ovakvog laičkog načina sagledavanja gubitka drustva - posledice nedovoljne drustvene brige i pažnje posvećene iznenadnom srčanom zastoju - stoje kao činjenica.

Program prevencije na nacionalnom nivou nije ni u povoju, stručnjaci koji se ovim pitanjima bave veću pažnju poklanjaju otvaranju novih kapaciteta lečenja i dijagnostike nego preventivnom radu koji jeste mukotran i jedino on dugorocno donosi rezultate. Uz to on jeste vezan za vec postojecu mrežu primarne zdravstvene zastite sa svim svojim vrlinama i manama.
Mreza ustanova primarne zdravstvene zastite neopravdano je u senci nastojanja velike medicine koja nebi ni bila potrebna u tom obimu da primarna zastita ostvaruje svoju funkcju.

Ujadnaceniji i odmeren pristup ovome bio bi od koristi

Izgradnja kapaciteta evaluacije postignutih rezultata putem monitoringa hronicnih nezaraznih bolesti i evaluacije istih na godisnjem i višegodisnjem nivou takodje je od znacaja.

Ovaj post ima nameru da ukaze na znacaj ovog problema

ZAKLJUČAK

Najgrublja procena ukazuje da je gubitak zajednice usled prerani smrti njenih članova najmanje oko 5.000.000.000 eura godisnje - direktan gubitak a onaj posredni koji je posledica raspada porodice i dugoročnih gubtaka koji nastaju usled slabljenja institucije porodice nemoze se sa preciznoscu i lako izracunati, 

Nepostoje studije koje na celovit način sagledavaju ekonomske pokazatelje preranog umiranja usled kardiovaskularnih oboljenja na nacionalnu ekonomiju. 

Jasno je da prerana smrt vise od 30.000 ljudi utice na ekonomiju kao i svaki dogadjaj, prirodna katastrofa koja odnosi veliki broj zivota.

Prerana smri i umiranje usled iznenadnog srčanog zastoja osoba u zivotnoj dobi od 40 do 65 godina, vezuju se za neocekivanu smrt naizgled zdravih osoba ili osoba koje obicno nisu imale znacajnije zdravstvene tegobe. Radno sposobno stanovnistvo u najboljem životnom periodu, muškarce u 75% slučajeva.

Pokušati precizno utvrditi uticaj ovog dogadjaja na nacionalnu ekonomiju nadleznost je pre svega za to zaduzenih Drzavnih organa, posao NGO sektora je da ukaže na značaj i potrebu sagledavanja ekonomskog uticaja umiranja usled iznenadnog srčanog zastoja na nacionalnu ekonomiju.

Ovaj post treba posmatrati kao deo tog nastojanja.