среда, 16. октобар 2013.

Obelezen Evropski dan posvećen srčanom zastoju


U Skupštini AP Vojvodine danas je obeležen
Europski dan posvećen srčanom zastoju , predstavljanjem projekta " Pokrenimo srce " , u organizaciji Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo , socijalnu politiku i demografiju , Resuscitacionog saveta Srbije i pokrajinskog parlamenta .

Obraćajući se prisutnim pokrajinski poslanicima , predsjednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor je istaknuo da je jedan od razloga što je Europski parlament proglasio 16. oktobar Danom posvećenom srčanom zastoju , činjenica da u Evropi godišnje umre 350.000 ljudi od srčanog zastoja .


Imajući u vidu da statistika govori da u saobracajnim udesima pogine 28.000 ljudi u Europi na godišnjem nivou i činjenicu koliko se ulaže u sigurnost saobracaja , možemo zaključiti gdje se nalazimo vezano za ambicije pružanja prve pomoći " , rekao je Pastor i dodao da se Skupština APV sa zadovoljstvom priključila ovoj akciji .

недеља, 13. октобар 2013.

Mr Bean - CPR ili dali je bolja bilo kava pomoc nego nista neraditi


Bolje bilo kava pomoc nego nikava - Koliko je ta tvrdnja  tacna...



Uvrezeno je misljenje da je bolja bilo kava pomoc nego nikakva.

Pogledajte ovaj spot i razmislite o toj tvrdnji..

Dali je neznanje pri pruzanju pomoci izgovor,

Dali pomoc unesrecenom treba da pruza bilo ko,  bilo kako, te da sve sto se dogodi pokriva izgovor radio sam u skladu sa svojim znanjem i mogucnostima.

Ko treba da obucave osobe i kako.

Kad vec nema altuizma treba da ima propisa i zakona.












субота, 12. октобар 2013.

JEDAN ZIVOT, JEDNO SRCE, DVE RUKE


Iznenadni srcani zastoj - globalni izazov






U Evropi godisnje od iznenadnog srcanog zastoja strada vise od 700.000 ljudi.

To je kao da svaki dan se tri putnicka aviona sruse i svi putnici poginu.



U saobracaju strada godisnje oko 28.000 ljudi. Znacajno manje nego od srcanog zastoja.

Materijalna steta i nadoknade osiguravajucih drustava - ucinile su da se uloze ogromna sredstva i napori da se oblast saobracaja ucini izuzetno bezbednom.

Potrebno je da se ulozi mnogo rada i napora i vrlo malo sredstava da se godisnje spase preko 100.000 ljudi u Evropi.

U cilju podizanja opste svesti o potrebi delovanja u ovoj oblasti, Evropski parlament je 2012 godine usvojio deklaraciju kojom su pozvane sve zemlje clanice da u ovoj oblasti njihovi nacionalni, regionalni i lokalni parlamenti - donesu potrebna dokumenta i izgrade mehanizme koji ce koja ce podstaci ljude da pomognu drugima.

Pomoc iz neposredne okoline je od presudnog uticaja na prezivljavanje iznenadnog srcanog zastoja, a primene mera osnovne zivotne podrske kupuju vreme i cuvaju srcanhi misic ali i sprecavaju ostecenje mozga unesrecenog.

Belgijski Resuscitacioni savet pripremio je ovaj video zapis kao deo acije koju trenutno sprovodi u cilju povecanja broja pruzenih mera pomoci od strane ocevidaca iznenadnog srcanog zastoja.




петак, 11. октобар 2013.

Еврoпски дан "Покренимо срце” - European Restart a Heart Day

Spasimo 100.000 života!


Prvi Evropski dan “ Pokrenimo srce”- posvecen je iznenadnom srcanom zastoju.



Iznenadni srcani zatoj je stanje u kome srce iz razlicitih razloga prestane funkcionisati kao pumpa, te i pored postojanja elektricne srcane aktivnosti ono nevrsi funkciju pumpanja krvi.

Nauka je dokazala a i primeri iz mnogih sredina da je u tim situacijama od ogromnog uticaja na prezivljavanje pomoc od neposredne okoline – pruzena pre dolaska ekipe hitne pomoci.

Potrebo je  da obučimo nase sugrađane  da pomognu kada kod unesrecenog dodje do iznenadnog srcanog zastoja. 

Brojne manifestacije u citavoj Evropi ce se odrzati  16. oktobra, imaju za ciljnu grupu mladu populaciju širom Evrope,

Ovih dana, članovi Evropskog Parlamenta će biti obučavani kako da ožive unesrećenu osobu I kako da koriste automatski spoljašnji defibrillator ( AED ).



Sirom Evropskog kontinenta ce biti održane brojne manifestacije uz saradnju i podršku Nacionalnih Resuscitacionih Saveta.





Godišnje oko  350,000 Evropljana doživi srčani zastoj van bolnice. U našoj zemlji broj umrlih od srčanog zastoja je oko 25,000 ljudi godišnje.
To se može desiti bilo gde, na ulici, na random mestu, tokom vežbanja ili bilo kog drugog napora, u najvećim brojem ipak,  kod kuće.

Trenutno, manje od jednog u deset osoba preživi.

U britaniji ce se izvrsiti obuka svih skolskih nastavnika, u tom cilju napravljeen je ovaj spot.

Od iznenadnog srcanog zastoja stradaju i mlade osobe, osobe ispod 30 godine.


Vase ruke mogu spasiti zivot - spot belgiskog resuscitacionog saveta
Svi nastavnici u Briraniji obucice se za primenu mera CPR.



Kardiopulmonalna resuscitacija ( KPR ) primenjena odmah od strane laika povećava preživljavanje 2 do 3 puta. Istina je da se ona primenjuje vrloretko, u svakodnevici primenjuje jednom od pet slucajeva u vanbolničkog srcanog zastoja u zemljama koje tu pojavu organizovano prate.

Koliko se puta primeni u Srbiji, nema pouzdanih podataka, jer strucna misao u Srbiji neprati na odgovarajuci nacin pojavu iznenadnog srcanog zastoja i nepostoji valjana dokumentacija o tome.



U ebropskim okvirima smtra se da primena mera KPR od strane ocevica – laika moze dovesti do povecanja procenta prezivljavanja.

Povecanje ovog procenta za može spasiti 100,000 života godišnje u Evropi.  

Nažalost, vrlo mali broj osoba koje su doživele srčani zastoj dobija ovu vitalnu pomoć na vreme kako bi im se spasio život - govori naučna statistika.

Što više ljudi nauči kako ponovno pokrenuti srce to može spasiti 100,000 života širom Evrope.

KPR od strane laika na mestu zadesa, široko varira u Evropi, od niskih 12% u Andaluziji I Španiji, 15% u Nemačkoj do izuzetno visokih 61% u Holandiji ili 59% u Švedskoj.

Stopa preživljavanja takođe varira, u mahom Istočno-Evropkim zemljama iznosi 6%

Holandija I Norveška sa odličnim odzivom laika koji primenjuju KPR beleže vrlo visokih 40%. 

Ukoliko bi mogli povećati stopu primene mera KPR od strane laika u Evropi na nivo najuspešnijih nacija, oko 100,000 života bi mogli spasiti na kontinentu” ističe Dr Violetta Raffay, predsedik Resuscitacionog Saveta Srbije, dodajući da ako bi više ljudi bilo obučeno npr. na ključnim javnim mestima kao što su aerodromi, teretane, hoteli, itd., i ukoliko bi više AED uređaja bilo postavljeno na strateški važnim tačkama, blizu 50% smrti uzrokovano srčanim zastojem bi efektivno bilo prevenirano.

Kako bismo na pravi nacin prikazali znacaj iznenadnog srcanog zastoja pretvoricemo brojke koje smo izneli, procenjenih 350,000 smrti od vanbolničkog srčanih zastoja je jednako 1,000 smrtnih ishoda svakog dana svake godine:

Da bi to bilo slikovitija  to odgovara  padu 2 krcata džambo džeta bez preživelih svakog pojedinačnog dana.

Upoređenja radi u Evropi godišnje ukupno 28,000 ljudi pogine u saobraćajnim nersećama.

Uprkos ovim pokazatlejima, ulaganja u bezbednost u saobraćaju I sigurnost vozilasu godišnje višestruko veća od onih koji se investiraju u KPR.

Kampanja ERC-a Pokrenimo srce je usledila nakon Deklaracije Evropskog Parlamenta tokom juna 2012 godine nakon poziva zemlje članica da uspostave i usvoje Evropsku nedelju podizanja svesti o srčanom zastoju sa ciljem poboljšanja kako saznanja tako i edukacije stanovnika, lekara i drugog medicinskog osoblja.

Primenom mera KPR ne možete ništa loše uraditi, jedino loše jeste, ako se ništa ne radi.

Kao dodatna aktivnost, za decu uzrasta od 12-16 godina i starije tinejdžere, Evropski dan “Pokrenimo srce” će takođe imati za cilj obuku nastavnika, roditelja, glasnogovornika i političara kako pružiti vitalnu pomoć. ERC će mobilisati i koristiti svu raspoloživu podršku Nacionalnih resuscitacionih saveta kako bi se promovisala kampanja, uključujući štampani materijal, propagaciju primene mera KPR kroz najraznovrnije manifestacije ne samo za odrasle, već I za decu, omladinske organizacije i sportske klubove.

Promocija uključuje i korišćenje popularnih društvenih mreža.

Političari Evropskog parlamenta će 16. Oktobra prosusvovati I aktivno učestvovati obuci primene mera osnovne životne podrške u okviru aktivnosti Evropskog dana “Pokrenimo srce”.


Mere KPR-a su mnogo jednostavnije nego što to većina ljudi misli i što je najvažnije spasava živote. I najmanji pomak u primeni ovih mera će dati značajno poboljšanje procenta preživljavanja od srčanog zastoja. 

четвртак, 10. октобар 2013.

16 oktobar 2013 Evropski dan “Pokrenimo srce”



Prvi Evropski dan “ Pokrenimo srce”- posvecen je iznenadnom srcanom zastoju.

Iznenadni srcani zatoj je stanje u kome srce iz razlicitih razloga prestane funkcionisati kao pumpa, te I pored postojanja elektricne srcane aktivnosti ono nevrsi funkciju pumpanja krvi.
Nauka je dokazala a I primeri iz mnogih sredina da je u tim situacijama od ogromnog uticaja na prezivljavanje pomoc od neposredne okoline – pruzena pre dolaska ekipe hitne pomoci.
Potrebo je  da obučimo nase sugrađane  da pomognu kada kod unesrecenog dodje do iznenadnog srcanog zastoja.

Cilj tih nastojanja je ponovno pokretanju srca kod osoba koje su doživele srčani zastoj –

Brojne manifestacije u citavoj Evropi ce se odrzati  16. oktobra, imaju za ciljnu grupu mladu populaciju širom Evrope,

Ocekivani rezultat je da se promeni veoma niski procenat preživljavanja  srčanog zastoja koji se dešava van bolnica.

Ovih dana, članovi Evropskog Parlamenta će biti obučavani kako da ožive unesrećenu osobu I kako da koriste automatski spoljašnji defibrillator ( AED ).


Političari Evropskog parlamenta će 16. Oktobra prosusvovati I aktivno učestvovati obuci primene mera osnovne životne podrške u okviru aktivnosti Evropskog dana “Pokrenimo srce”

Štampani propagandni materijal će biti distribuiran na različitim jezicima  pa I na srpskom iako Srbija nije formalno clan evropskog parlamenta. 

Kalendar tih akivnosti vidljiv je na sajtu posvecenom ovome http://www.restartaheart.eu/#what



уторак, 8. октобар 2013.

KO PRUZA PRVU POMOC

Sta sme da radi berberin a sta izuceni berberin?


           Davne 1851 godine ministar unutrasnjih poslova Srbije doneo je uredbu kojim je utvrdjeno sta sme a sta nesme da radi berberin, odnosno izuceni berberin.
           Berberi su u to vreme bili vazni ljudi, pruzali su pomoc povredjenima, previjali rane, brinuli o bolesnima, u nedostatku lekara.
           Tako je Uredbom ministra utvrdjeno da samo izuceni berberin, sa polozenim ispitom moze krv pustati iz zila ili kupicama, zube vaditi, rane previjati, pijavice metati.
           Ministar je nalozio da se razlikuje berberin od izicenog berberina i da onaj koji nema polozen ispit a radi ono za sta nije poducen ce biti po zakonu kaznjen.

           Nedugo zatim formirana je 1858 godine skola za izucene berbere i doneta uredba sa cime se izuceni berberin sme baviti.
           Pocetkom 1859 godine objavljen je udzbenik za izucene berbere, po kome su se isti skolovali.
Samo tri primerka ove knjige su sacuvana do danas. Jedan primerak nije dostupan javnosti a onaj sto je medju raritetima matice srpske slikali smo za Vas i evo sta kaze na pocetku knjige ministar unutrasnjih poslova Srbije te davne 1851 - 1859 godine.

Kako je to bilo definisano u Srbiji pocetkom druge polovine 19 veka.




Vidimo da je 1851 ministar unutrasnji poslova u Srbiji uocio potrebu da se oblast pruzanje prve pomoci uredi.

Potom je 1858 godine osnovana nastava na visokoj skoli u beogradu za izucene berbere.


          Dakle 1859 u Srbiji je prvu pomoc kod obamlosti mogao pruzati samo izuceni berberin sa polozenim ispitom o tome na Visokoj skoli u Beogradu.

         Ovaj udzbenik mozete naci u biblioteki Matice srpske u citaonici raritetnih izdanja.
Nekako jednovremeno Uprava grada Beograda nalozila je kocijasima da za nadoknadu merice zobi imaju voziti bolesnike lekaru.
         Laza lazarevic vrsi prvu lekarsku intervenciju na terenu - na Senjaku kada je jednom cobaninu voz odsekao nogu izasao je kocijama na intervenciju.
         Novimama je nalozeno da pozitivno pisu o onima koji su spasili utopljenika ili obesenika, i da im se daje novcana nagrada.

         Bilo je to ukupno u Evropi vreme humanizma i nacionalnog romantizma- na mnogim Univerzitetima su bile prisutne studije o resuscitaciji utopljenika, obesenika, resuscitaciji posle udara struje - nekako tih godine izvesni LEOPOLD PINCUS TEMISVARIENZIS brani doktorku disertaciju DE ASFIXIO na Budimskom univerzitetu i govori o resuscitaciji opisujuci - obezbedjivanje disajnog puta tubom od gumi arabici koja se plasira ad laringeam, opisuje da se masira grudni kos i abdomen - naizmenicno i da se telo utopljenika treba draziti strujom.

       Sta jos neznamo...




субота, 5. октобар 2013.

10 saveta za uspešan AED program




Deset saveta za uspešan AED program

autor  - Damir Huseinovic




1.            Smatrajte AED program kao dugoročni projekat.
2.            Kvalitetna obuka je osnov uspešne primene AED uređaja.
3.            Značaj visoko kvalitetnog KPR-a.
4.            Obučite spasioce ŠTA da rade umesto da im objašnjavate ZAŠTO to da rade.
5.            Posvetite pažnju planiranju i praćenju obuke spasilaca.
6.            Kupite AED od renomirane kompanije koja proizvodi više tipova uređaja.
7.            Naučite svakoga da prepozna iznenadni srčani zastoj (SCA), da svako zna gde se nalaze AED uređaji i kako da stupi u kontakt sa nekim ko je obučen da ga primeni.
8.            Planirajte troškove potrošnog materijala, defibrilacionih elektroda i baterija, za period od minimum sledećih pet godina upotrebe.
9.            Obratite pažnju na pribor koji će pomoći spasiocu prilikom pristupa žrtvi.
10.       Pozitivan psihološki efekat pokušaja spasavanja na ljude u vašoj organizaciji.


1.     Smatrajte AED program kao dugoročni projekat.

Uvođenje AED programa je kao investiranje. On se isplati dugoročno. Nameravate da kupite AED programe i da ih instalirate?
Koliko dugo će oni biti u upotrebi pre nego što u vašoj organizaciji odluče da ih zamene? Pet godina? Deset godina? Više? Neka to bude vaš vremenski limit. Mogli biste pomisliti da će projekat, za mesec ili dva, kada vaši AED uređaji budu instalirani, a spasioci volonteri obučeni, biti okončan.
To nije tako.
Dobar AED program zahteva dobrog menadžera, a taj menadžer treba da posmatra stvari iz dugoročne perspektive. Na kraju, spasavanje osobe koja je kolabirala mora biti obavljeno u svega nekoliko minuta.
Tih nekoliko minuta zahteva dugotrajnu pripremu i spremnost.


2.     Kvalitetna obuka je osnov uspešne primene AED uređaja.

Odluka o tome koji ćete AED instalirati u svojim prostorijama nije najvažnija. Postoje razlike između AED uređaja, ali nije presudno koliko je vaš aparat dobar ako vaši spasioci nisu dovoljno dobro obučeni da brzo donesu AED i da ga brzo i tačno primene, i bez obzira na to da li im je savetovano da primene šok ili ne,  počnu da obavljaju visokokvalitetan KPR i nastave s tim dok ne stigne stručna medicinska pomoć. Kod uspešnog spasavanja, spasilac je taj koji spašava, a ne AED.
Ako vaši spasioci nisu dobro obučeni, neće biti ni mnogo važno koji AED imate.
Prodavac AED može da vam kaže da je njegov AED najbolji zato što „neobučeni spasioci mogu njime da primene elektrošok "deliver a shock“. Nemojte poverovati takvom pojednostavljenju.
U realnom svetu, neobučeni spasioci ili pokušavaju da pronađu nekoga ko zna šta treba da se radi, ili zovu 194 i čekaju hitnu pomoć.
Oni ne žele da imaju posla sa nečim što izgleda kao beživotno telo i ne žele da se sramote u javnosti. Ako su pravilno obučeni, neće im nedostajati pribranost i hrabrost i moći će da deluju brzo i odlučno.
Planirajte da obučite svoje spasioce, bez obzira na to što vam izgleda da je vaš AED jednostavan za upotrebu.


3.     Značaj visokokvalitetnog KPR-a.

Svi vaši spasioci treba da budu sposobni da pruže visokokvalitetan KPR. U najnovijim smernicama ERC (European resuscitation Council), objavljenim 2010, jasno stoji da ishod spasavanja jedva da je poboljšan za poslednjih nekoliko decenija. Zašto je tako? Zato što spasioci suviše često koriste AED programe bez pružanja visokokvalitetnog KPR.
AED nije zamena za KPR, on povećava njegov učinak.

Ako se ne preporučuje šok nakon prve analize srca obavljene pomoću AED, onda je KPR neophodan. Jedino on može da spase žrtvu.

Ako se preporučuje šok, KPR je i dalje neophodan za preživljavanje. Istraživanje pokazuje da minut nakon davanja šoka, 60%-75% žrtava ima vrlo nizak ili uopšte nema krvni pritisak. Žrtvama kojima je upravo isporučen električni šok potrebna je, više nego bilo šta drugo, krv obogaćena kiseonikom tokom nekoliko minuta. Ovo se jedino može uraditi kompresijama grudnog koša dubine 5 do 6 cm, brzinom od 100 kompresija u minuti.


4.     Obučite spasioce ŠTA da rade umesto da im objašnjavate ZAŠTO to da rade.

Kod svake obuke, uvek je lakše zapamtiti ŠTA da se radi i KAKO da se radi ako znate ZAŠTO to radite. Isto važi i za AED i KPR obuku. Treba da budete sigurni da instruktori koji obučavaju vaše spasioce sami razumeju to, i da će ih podučiti ZAŠTO je KPR potreban (čak i ako postoji AED), a ne samo da im objašnjavaju  KAKO da to rade.

Ovo treba da uključi četiri ključna faktora KPR za spasavanje života:
·         Vraćanje krvnog pritiska žrtve na nivo koji je 10% do 30% od normalnog.
·         Snabdevanje srca oksigenizovanom krvlju. Najvažnija funkcija KPR kod žrtve bez svesti koja je upravo primila električni šok je snabdevanje srca krvlju. To je kao pokretanje automobila. Vaš električni sistem može da bude ispravan. Okrenete ključ i starter radi. Ali bez goriva, kola neće krenuti. Srce je kao automobil. Kada primi šok, potrebno mu je „gorivo“ u formi krvi.
·         Snabdevanje mozga oksigenizovanom krvlju. Čak i kada je žrtva reanimirana i  preživi, oštećenje mozga može ozbiljno da ugrozi kvalitet njenog života. KPR pomaže da se minimizuje oštećenje mozga održavajući cirkulaciju krvi ka njemu tokom dužeg perioda.
·         Odvođenje krvi koja se sakuplja u srcu nakon četiri ili pet minuta. Srce žrtve koja je bez svesti duže od četiri minute i koja nije primila KPR biće doslovno „naduvano krvlju kao balon“. Zašto? Zato što kada neko kolabira zbog iznenadnog srčanog zasoja, arterije prestaju da prenose krv, a vene ne. Još nekoliko minuta one i dalje dovode krv do srca. Čak i ako električna aktivnost tako nadutog srca pokazuje da se šok može primeniti, on neće imati efekta ako krv nije odvedena iz srca, a veličina srca vraćena na normalnu, za čega je potrebno svega jedan minut kvalitetnih kompresija grudnog koša.


5.     Posvetite pažnju planiranju i praćenju obuke spasilaca.
Kada ste napravili program, važno je da imate plan kako ćete očuvati spremnost spasilaca u vašoj organizaciji. Neko treba da prati ko je i kada prošao obuku, kao i da ažurira njihovu obuku. Prema ERC, maksimalni odnos student-instruktor za AED/KPR obuku ne bi trebalo da je više od šest. Ukoliko je vašoj organizaciji potrebno 20 obučenih ljudi za adekvatno pokrivanje, a broj obučenih osoba padne na 14 ili manje, treba odmah da napravite novu trening obuku.


6.     Kupite AED od renomirane kompanije koja proizvodi više tipova uređaja.

Neki proizvođači AED-a su već godinama van biznisa. To se događa zato što su otkriveni neki problemi u proizvodu, tokom njihovog korišćenja, koji su dovoljno ozbiljni tako da je Food and Drug Administration (FDA USA) naterala te kompanije da povuku sa tržišta i ponovo obrade veliki deo, ili možda sve svoje AED aparate. U takvoj situaciji mala kompanija medicinske opreme koja ne proizvodi drugu opremu teško može da izbegne da bude van biznisa.
Ne dozvolite sebi da posedujete uređaj za koji možda u skorijoj budućnosti nećete imati tehničku podršku.


7.     Naučite svakoga da prepozna iznenadni srčani zastoj (SCA), da svako zna gde se nalaze AED uređaji i kako da stupi u kontakt sa nekim ko je obučen da ga primeni.

Najbolji AED program će obučiti svakog u vašim organzacijama za KPR i za korišćenje AED-a. To je veoma retko moguće. Sertifikovana obuka ERC traje četiri časa. Neki ljudi iz vaših organizacija će dobiti ovu vrstu kompletne obuke, dok svi ostali treba da dobiju dovoljno informacija da bi prepoznali IZNENADNI SRČANI ZASTOJ i odmah preduzeli korake za spašavanje.
Naučite svakoga, pomoću e-mejla, dopisa ili na veoma kratkoj obuci kako da prepozna iznenadni srčani zastoj, kako vaš AED izgleda, gde su pozicionirani i kako najbrže doći do njih. Objavite ko je u vašoj organizaciji obučen za KPR i za primenu AED-a. Naučite svakoga da locira najmanje jedno obučeno lice i da donese najbiliži AED ako neko kolabira. Svi telefonski operateri, recepcioneri, osoblje za ljudske resurse i obezbeđenje treba da imaju ažuriran spisak obučenih, da bi svako mogao da im se obrati za momentalno kontaktiranje najbližeg obučenog spasioca.
Konačno, treba da ohrabrite svakog da ako vidi kolaps počne da pritiska grudni koš žrtve što je moguće pre, čak pre nego što stigne AED ili u potpunosti obučeni spasioc.



8.     Planirajte troškove potrošnog materijala, defibrilacionih elektroda i baterija, za period od minimum sledećih pet godina upotrebe.

Svakako će vas jako zanimati koliko će vaš AED program da Vas košta. Kupovina najjeftinijeg AED-a nije najsigurniji način da održite nizak nivo vaših troškova. Ne zaboravite da se dodatni pribor mora redovno menjati. Tipičan rok trajanja defibrilacionih elektroda je dve godine. Moraćete i redovno da menjate baterije. U zavisnosti od vašeg AED-a, baterije ćete možda morati da menjate godišnje ili mogu i da traju čak pet godina.
Kada kalkulišete "Ukupne troškove" za vaše AED-e, nemojte razmišljati samo o novcima koje ćete uložiti. Uzmite u obzir logistiku i glavobolje koje ona može da uzrokuje. Ako imate 5 AED-a u vašem programu, i vaše elektrode za defibrilaciju traju 2 godine a baterije 3 godine, tada će u narednih deset godina vašeg programa neko morati da instalira ukupno 60 raznih dodataka u različitim vremenima i na različitim mestima. Čak i ako su dodaci besplatni, ko će to da uradi? Kako će se to vremenski rasporediti, organizovati i pratiti?
Planirajte da razvijete sistem za te aktivnosti (tabela održavanja) ili se pretplatite na održavanje sistema od strane distributera opreme.


9.     Obratite pažnju na pribor koji će pomoći spasiocu prilikom pristupa žrtvi.

Kada ste u potpunosti obučili i opremili spasioce, postoji još dodatnog pribora koji bi bilo mudro isporučiti uz AED.
Makaze za sečenje odeće.
Veliki papirnati ubrus za brisanje znoja sa grudnog koša žrtve pre nego što se stave elektrode za defibrilaciju.
Brijač za uklanjanje viška malja sa grudnog koša. Muške osobe često imaju izuzetno maljav grudni koš, što može sprečiti kvalitetan kontakt sa elektrodom za defibrilaciju.
Par zaštitnih rukavica, radi zaštite spasioca.
Barijerna maska za veštačko disanje za vreme KPR-a.

Mnogi AED distributeri i proizvođači nude paket sa dodatnom spasilačkom opremom i priborom, koji se drži uz svaki AED. Razmislite o kupovini ovih paketa zajedno sa AED. Oni će vam pomoći da pružite najbolju podšku za svoje spasioce kada u vašoj organizaciji nečiji život visi o koncu.


10.  Pozitivan psihološki efekat pokušaja spasavanja na ljude u vašoj organizaciji

Nadamo se da će vaš AED program biti kao kupovina životnog osiguranja. Lepo je znati da to imate, ali je dobro ako ne treba da ga iskoristite. Ako je program veći i ako imate više ljudi oko vaših AED-a dnevno, veća je verovatnoća da ćete "imati događaj" tokom sledeće godine.
Ako i kada ga budete imali, kako će to uticati na ljude u vašoj organizaciji? Hoće li biti posledica?

U većini slučajeva, osoba koji doživi kolaps će verovatno biti Vaš zaposleni, rođak zaposlenog, ili posetilac koji se tu zatekao. Ko god to da bude, verovatno će je poznavati mnogo ljudi u vašoj organizaciji. Spasioce koji će pokušati da je spasu verovatno će poznavati još više zaposlenih iz vaše organizacije. Za veliki broj ljudi u vašoj organizaciji ovakav događaj će dugo ostati u sećanju i ta sećanja će se fokusirati na ono što se dogodilo za tih nekoliko strašnih minuta.

Ako su ljudi u vašem programu dobro obučeni i dobro opremljeni, šanse žrtve iznenadnog srčanog zastoja za preživljavanje su maksimalne, a sećanja koja ostaju u vašoj organizaciji će biti najbolja moguća. Ako žrtva preživi, vaša organizacija će se sećati da je život spašen, ako žrtva ne preživi svi u vašoj organizaciji – uključujući i vas kao menadžera programa - će se sećati da je sve učinjeno da se
SPASI ŽIVOT!