EDUKATOR INSTRUKTOR DAN 2025 (EID)

Piše Mihaela Budimski Soldat

 

Edukator–Instruktor dan 2025 (EID) ove godine je održan u okviru Letnjeg mini simpozijuma Resuscitacionog saveta Srbije.

Ovaj dan bio je posvećen nosiocima znanja – instruktorima, edukatorima i liderima u sistemu edukacije iz oblasti hitne i urgentne medicine.

Resuscitacioni savet Srbije već više od decenije kontinuirano radi na razvoju, unapređenju i očuvanju visokih standarda edukacije u oblastima oživljavanja i zbrinjavanja životno ugroženih pacijenata. Kroz sertifikovane kurseve, međunarodne saradnje i naučne projekte, gradi sistem koji se oslanja na znanje, strukturu, evaluaciju i posvećenost.

U središtu aktivnosti RSS nalazi se EuReCa program – evropski registar vanbolničkih srčanih zastoja, u koji je Srbija uključena od 2014. godine. Podaci prikupljeni tokom poslednjih deset godina predstavljaju osnovu ne samo za klinička poboljšanja, već i za razvoj edukacije instruktora. Ti podaci pretočeni su u naučne radove, predstavljeni na međunarodnim kongresima, ali što je još važnije – ujedno su nova saznanja koja instruktori svakodnevno prenose na terenu. Rezultati postignuti kroz EuReCa program – uključujući preciznu analizu vremena intervencije i ROSC stopa – postali su deo Evropskih preporuka za 2025. godinu. To znači da se znanje koje razvijamo u Srbiji danas nalazi među stubovima evropskog sistema za unapređenje lanaca preživljavanja.

U tom kontekstu, Edukator–Instruktor dan ima trostruku ulogu:

1. Refleksiju – priliku da se osvrnemo na dosadašnji rad, analiziramo sopstvenu praksu i prepoznamo prostor za napredak.

2. Usklađivanje – trenutak kada proveravamo da li smo i dalje u skladu sa preporukama i standardima koje postavlja ERC, ali i naša sopstvena zajednica.

3. Inspiraciju – dan koji podseća da biti instruktor nije samo znanje, nego poziv, stav, odgovornost i kontinuitet.

Evropski savet za reanimaciju (ERC) i Međunarodni komitet za standarde (ILCOR) ističu da je kvalitetna edukacija moguća samo ako su zadovoljena tri osnovna stuba instruktorske kompetentnosti:

• Znanje (Knowledge): teorijsko razumevanje i ažurnost sa najnovijim preporukama.

• Veština (Skill): sposobnost da se postupci sprovedu precizno, bezbedno i efektivno.

• Stav (Attitude): spremnost da se znanje deli, da se sluša, koriguje, motiviše i bude primer u svakom trenutku.

Preporuke jasno naglašavaju da instruktor ne može biti samo izvršilac protokola. Mora biti nosilac promene, posmatrač, evaluator i pokretač učenja. Zato se u savremenim sistemima ne govori više samo o „treningu“, već o održivom ciklusu učenja u kojem su evaluacija, povratna informacija i kontinuirano usavršavanje – obavezni deo procesa. Naš sistem edukacije, zasnovan na ERC standardima, traži od svakog instruktora da aktivno doprinosi kreiranju kulture sigurnosti i učenja.

Zato učešće na Edukator–Instruktor danu nije bilo samo formalna obaveza, već i prilika za stručno osveženje, usklađivanje sa novim preporukama i međusobnu razmenu iskustava. Trenutak za obnavljanje kolegijalnosti, učvršćivanje profesionalne povezanosti i podsećanje na osnovnu istinu: bez instruktora – nema ni sistema.

Jer instruktor je temelj na kojem znanje, etika i jasnoća u prenošenju veština prave razliku između preživelog i nepovratno izgubljenog pacijenta. Instruktori su pokretači promena, čuvari standarda i mentori generacijama koje dolaze.

Zato neka nas podsećanje na tri stuba edukacije – znanje, veštinu i stav – uvek vodi u svakodnevnom radu. Jer samo kada su ova tri stuba u ravnoteži, edukacija postaje istinska snaga zajednice koja spašava živote.

Svaki pojedinačni doprinos gradi sistem koji spašava živote. Hvala Vam na tome.

Resuscitacioni savet Srbije

Pokrenimo Srce - Token svecanost 2025

 

Piše Aleksandra Dušanka Lazić

Pokrenimo srce – TOKEN 2025: Snaga zajednice u spašavanju života

U subotu, 26. jula 2025. godine, u velikoj sali hotela Norev na Iriškom vencu, održana je svečanost dodele priznanja TOKEN – Pokrenimo srce, tradicionalna manifestacija koju zajednički organizuju Resuscitacioni savet Srbije i Red vitezova templara Srbije.

Ovaj događaj, simboličnog, ali dubokog značaja, okupio je pedesetak zvanica – lekara, instruktora, predstavnika institucija, umetnika i saradnika, koji su učestvovali u dvočasovnom programu ispunjenom muzikom, poezijom, dijalogom i svečanim dodelama.

Centralni trenutak večeri bila je beseda Pere Zupca, legendarnog pesnika srpskog i jugoslovenskog prostora, čija su topla i emotivna obraćanja podsetila prisutne da su životi koje spasavamo najvrednija pesma koju pišemo zajedno. Njegova reč, protkana brigom za čoveka i svet, osvetlila je suštinu poruke TOKEN-a: da svako može biti heroj ako odluči da deluje.

---

TOKEN – simbol zahvalnosti, ali i odgovornosti

TOKEN – Pokrenimo srce nije klasična nagrada. To je znak priznanja pojedincima i institucijama koji su svojim radom, znanjem, hrabrošću i posvećenošću doprineli spašavanju života i razvoju sistema vanbolničke reanimacije u Srbiji.

Svečanost je deo šireg evropskog i nacionalnog programa EuReCa Srbija, koji predstavlja prospektivnu opservacionu studiju vanbolničkog srčanog zastoja i sprovodi se u Srbiji od 2014. godine. Kroz kontinuirano prikupljanje podataka, edukaciju, standardizaciju i javne kampanje, Resuscitacioni savet Srbije radi na jačanju sistema i podizanju svesti zajednice. TOKEN je istovremeno i poruka – da bez svakog pojedinačnog člana lanca preživljavanja, sistem ostaje slab.

Kroz program „Zajednica spasava život“, Resuscitacioni savet i njegovi partneri promovišu ideju da niko nije suvišan: svedoci, laici, instruktori, zdravstveni radnici i institucije – svi imaju ulogu. Dodela TOKEN priznanja predstavlja zahvalnost za trud, ali i poziv drugima da se priključe.

---

Dobitnici TOKEN priznanja 2025

Na svečanosti su uručena priznanja istaknutim pojedincima čije je delovanje imalo snažan uticaj na unapređenje sistema reanimacije u Srbiji i regionu.

---

Prof. dr Goran Rakić
Istaknuti stručnjak, lekar anesteziolog i naučnik, prof. dr Goran Rakić je decenijama predano radio na unapređenju urgentne medicine u Srbiji. Kao dugogodišnji edukator, nesebično je oblikovao plejadu stručnjaka koji danas čine temelj hitne medicinske pomoći u bolnicama širom zemlje. Njegov doprinos nije samo akademski, već i duboko human – kao čovek koji je uvek stavljao pacijenta u centar pažnje.

---

Dr Ivana Kićivoj
Inspirativna instruktorka i edukator, dr Kićivoj je poznata po energiji i jasnoći kojom prenosi znanje. Njena posvećenost ERC kursevima i spremnost da uvek pruži podršku kolegama i polaznicima učinila ju je omiljenim licem među mladim zdravstvenim radnicima. Njeno ime je sinonim za entuzijazam i izvrsnost u edukaciji.

---

Dr Babinaski Deze
Lekar iz Kanjiže, dr Deze je postao prepoznat kao lider u regionu Potisja u oblasti unapređenja i implementacije resuscitacionih standarda. Kroz edukaciju zdravstvenih radnika, organizaciju javnih obuka i promociju osnovnog oživljavanja, uspeo je da u opštinama Kanjiža, Senta i okolini uspostavi funkcionalan sistem ranog reagovanja na srčani zastoj. Njegova inicijativa pokazuje kako lokalne promene mogu imati sistemski uticaj.

---

Dr Suzana Ranđelović
Jedna od ključnih figura Resuscitacionog saveta Srbije, dr Ranđelović je koautorka naučnog rada „Time Is Life: Golden Ten Minutes on Scene – EuReCa_Serbia 2014–2023“, objavljenog u časopisu Medicina. Kroz rad na instruktorskoj mreži, mentorisanje i organizaciju edukacija, Suzana je osnažila strukturu ERC kurseva u Srbiji i oblikovala buduće generacije instruktora, posebno kroz jasnoću, posvećenost i visok standard.

---

Dr Srđan Nikolovski
Urgentni lekar i edukator, dr Nikolovski je takođe koautor pomenutog naučnog rada koji se bavi kritičnim minutima nakon nastanka srčanog zastoja. Njegovo iskustvo sa terena i znanje pretočeno u edukativni rad pomoglo je stotinama kolega da se osposobe za situacije visokog rizika. Srđan je prepoznatljiv po smirenosti, stručnosti i sposobnosti da prenese znanje na način koji inspiriše i osnažuje.

---

Dr Slavica Željković
Lekarka iz Republike Srpske, ključna je figura u implementaciji ERC standarda u zdravstveni sistem ovog entiteta. Kroz organizaciju obuka, mentorstvo i povezivanje sa Resuscitacionim savetom Srbije, Slavica je doprinela uspostavljanju mreže obučenih zdravstvenih radnika u Republici Srpskoj. Njen rad je primer kako se evropski standardi mogu uspešno prilagoditi lokalnim uslovima.

---

Poezija, vino i zajedništvo

Umetnički deo večeri bio je u znaku muzike i poezije, sa izvođenjem prigodnih kompozicija i stihova koji slave život, hrabrost i odgovornost. Pero Zubac, svojim stihovima, dotakao je emocije svakog prisutnog i podsetio da je življenje vredno borbe – čak i kad se čini da je nada mala.

U završnici večeri, uz degustaciju templarskog vina, svi prisutni su nazdravili zajedničkoj misiji – širenju znanja, solidarnosti i spremnosti da se reaguje u ključnim trenucima. Vino, kao simbol bratstva i trajnosti, dodatno je pojačalo duh zajedništva koji TOKEN nosi.

---

Pokrenimo srce – jer znanje spašava

Dodela TOKEN priznanja 2025. godine nije bila samo svečanost. Bila je poziv i podsetnik – da svaki građanin, svaka ustanova, svaki lekar i svaki učenik može doprineti spašavanju života.

U vremenu kada brojke preživljavanja i dalje nisu zadovoljavajuće, TOKEN osvetljava put: edukacija, organizacija i zajedništvo. I zato, svaka svečanost ovog tipa nije samo pogled unazad – već korak unapred, prema društvu koje zna, ume i želi da pomogne.

Pokrenimo srce – jer dok ima otkucaja, ima nade.

LETNJA SKOLA RESUSCITACIJE

 

LETNJA ŠKOLA RESUSCITACIJE – Temelj edukacije i evaluacije u savremenoj reanimaciji

Piše: Mihaela Budimski Soldat
SerRC koordinator programa EURECA Srbija

Uvod: Potreba koja je prerasla u strategiju

U savremenom zdravstvu, posebno u oblasti urgentne medicine, malo je intervencija koje imaju tako direktan i merljiv uticaj na ljudski život kao što je reanimacija kod iznenadnog srčanog zastoja. Upravo zato je u Srbiji, u organizaciji Resuscitacionog saveta Srbije (RSS), pokrenuta Letnja škola resuscitacije – edukativna platforma zasnovana na najvišim evropskim standardima, čija je svrha unapređenje znanja i veština zdravstvenih radnika koji deluju u prehospitalnim i bolničkim uslovima.

Nastala kao odgovor na nalaze nacionalnog registra EuReCa Srbija, Letnja škola resuscitacije postala je strateški instrument u podizanju kapaciteta zdravstvenog sistema Srbije, ali i primer dobre prakse prepoznat u evropskim okvirima.

---

Ciljevi Letnje škole: Edukacija, standardizacija i evaluacija

Letnja škola je osmišljena da:

1. Edukativno osnaži zdravstvene radnike kroz standardizovane kurseve iz oblasti reanimacije,

2. Unificira pristup i algoritme postupanja prema ERC standardima u celoj Srbiji,

3. Omogući evaluaciju znanja, veština i sistemskih efekata kroz nadgledanje ishoda i integraciju sa EuReCa registrom.

Zasnovana je na ideji da se trajna edukacija ne sme posmatrati kao luksuz ili dodatak, već kao pravo i obaveza svakog zdravstvenog radnika u sistemu u kome pravovremena reakcija često odlučuje između života i smrti.

Kursevi: Struktura, akreditacija i metodologija

U okviru Letnje škole organizuju se kursevi koji su akreditovani od strane Evropskog resuscitacionog saveta (ERC), među kojima su najznačajniji:

1. ILS – Immediate Life Support

• Cilj: Zbrinjavanje odraslih pacijenata u pogoršanju vitalnih funkcija.

• Obuhvata: ABCDE pristup, timski rad, komunikaciju, primenu algoritama, defibrilaciju.

• Trajanje: jednodnevni kurs sa teorijskim i praktičnim delom.

2. EPILS – European Paediatric Immediate Life Support

• Cilj: Prepoznavanje i intervencija kod životno ugrožene dece.

• Obuhvata: Resuscitacija novorođenčadi, dece i adolescenata, rad u pedijatrijskim timovima.

• Posebno važan za lekare pedijatrijskih urgentnih prijema i Službi HMP.

Kursevi se izvode prema definisanoj metodologiji ERC-a: predtest – predavanje – praktični rad – posttest – evaluacija učesnika i instruktora.

---

Edukacija zasnovana na dokazima: Brojevi koji svedoče

Od pokretanja Letnje škole 2017. godine, kroz sistem su do jula 2025. godine prošla tačno:

• 524 učesnika (uglavnom lekara iz HMP, domova zdravlja i bolnica),

• 12 ILS i 6 EPILS kurseva održanih u različitim gradovima (Novi Sad, Subotica, Niš, Kragujevac, ...),

• Više od 40 sertifikovanih ERC instruktora uključeno u izvođenje nastave.

Evaluacije pokazuju:

• Prosečna ocena kvaliteta nastave: 4.92/5

• Procenat uspešnosti na završnom testu: 96%

• Povećanje samopouzdanja učesnika u prepoznavanju i reagovanju na zastoj: 63% pre → 98% posle obuke

Evaluacija ne kao forma, već kao alat za unapređenje

Letnja škola je i okvir evaluacije edukacije, čime se razlikuje od većine sličnih inicijativa:

• Svaki kurs uključuje formalnu i strukturiranu evaluaciju:

  • Test znanja pre i posle kursa

  • Evaluaciju instruktora i kurs materijala

  • Povratne informacije posle 3 i 6 meseci

• Upoređivanje rezultata sa ishodima u realnim slučajevima iz EuReCa baze.

Zahvaljujući ovoj metodologiji, Letnja škola nije samo edukativna aktivnost već naučno validiran model obuke, u kojem se jasno vidi veza između edukacije i kliničkog efekta.

---

Veza sa EuReCa Srbija: Podaci koji menjaju praksu

Letnja škola je direktno proistekla iz podataka i zaključaka nacionalnog registra EuReCa Srbija, koji je deo evropskog programa EuReCa (European Registry of Cardiac Arrest) i od 2014. koristi Utstein metodologiju – međunarodno priznat alat za analizu podataka o reanimacijama.

Ključni nalazi EuReCa Srbija:

• Incidenca vanbolničkog srčanog zastoja: 85–100 slučajeva na 100.000 stanovnika godišnje.

• Procenat pokušaja reanimacije: 52–58%

• Procenat preživljavanja do otpusta iz bolnice: 6–9%

• Procenat bystander CPR (reanimacija od strane laika): porast sa 12% (2014) na 34% (2024)

Letnja škola je pomogla povećanju procenta reanimacija započetih od strane obučenih zdravstvenih radnika pre dolaska dodatnih ekipa i smanjenju vremena do prve defibrilacije – što je jedan od ključnih prediktora preživljavanja.

Doprinos nauci: Broj radova i istraživanja

Iz Letnje škole i u okviru projekta EuReCa Srbija do danas je proisteklo:

• 98 publikovanih strucnih radova u domaćim i međunarodnim časopisima, uključujući:

  • Journal Resuscitatio Balkanika

  • Vojnosanitetski pregled

  • ABC Urgentne medicine

  • Medicina danas

  • European Journal of Emergency Medicine 

  • Medicine

  • Harvard Journal of Emergencz medicine i drugi

• 2 poglavlja u monografijama koje obrađuju edukaciju u prehospitalnoj reanimaciji

• Preko 70 usmenih i poster prezentacija na domaćim i regionalnim stručnim skupovima (EMS Congress, Dan urgentne medicine, Simpozijum pokrenimo srce, jesenji i prolčećni stručni simpozijum Resuscitacionog saveta Srbije i druzgi stručni skupovi)

Naučna produkcija jasno svedoči o akademskoj dimenziji Letnje škole – njeni rezultati nisu ostali zatvoreni u evaluacione obrasce, već su pretočeni u znanje dostupno celoj stručnoj javnosti.

---

Prepoznavanje u Preporukama ERC 2025: Srbija kao model

U najnovijim ERC preporukama za reanimaciju (ERC Guidelines 2025) Srbija je:

• Jedina zemlja Jugoistočne Evrope eksplicitno pomenuta kao primer dobre prakse u oblasti edukacije i registra.

• Letnja škola resuscitacije se pominje kao instrument koji omogućava diseminaciju znanja u sredinama sa ograničenim resursima.

• Evaluacijski mehanizam škole naveden je kao primer održive i merljive edukacije, posebno u poglavljima o edukaciji, timskom radu i registrima.

U preporukama 2025 takođe se navodi da su rezultati EuReCa Srbija statistički značajno poboljšani upravo nakon uvođenja sistemske edukacije – što je izuzetno retko i dragoceno u zdravstvenim sistemima u tranziciji.

Zaključak: Škola koja stvara razliku

Letnja škola resuscitacije Resuscitacionog saveta Srbije više nije samo edukativni projekat – ona je temelj nacionalne strategije reanimacije, pokretač naučnog rada, instrument evaluacije, i primer prepoznat na evropskom nivou.

Njena snaga je u:

• Zasnivanju na dokazima (evidence-based)

• Praktičnoj primeni naučenog

• Transparentnosti i evaluaciji

• Povezanosti sa sistemima kvaliteta i registrima

U vremenu kada se sve češće govori o otpornosti zdravstvenih sistema, Letnja škola je pokazala da je otpornost moguća samo ako postoji znanje, sistem i posvećenost.

I što je najvažnije – iz svake nove generacije polaznika Letnje škole izlazi lekar više koji zna da prepozna, reaguje i spasi život. Iza svakog tog lekara stoje rezultati. A iza rezultata – životi.

 

Vreme je život: ključni minuti u reanimaciji pacijenata van bolnice

Autor dr Nikolovski Srdjan

Vanbolnički srčani zastoj (out-of-hospital-cardiac arrest – OHCA) predstavlja značajan i perzistentan javnozdravstveni problem globalnih razmera, pri čemu naša zemlja ne čini izuzetak. Uprkos kontinuiranim i sveobuhvatnim naporima usmerenim ka unapređenju krajnjih ishoda, stopa preživljavanja nakon ovog akutnog stanja i dalje ostaje nezadovoljavajuće niska. Dubinsko razumevanje kompleksnih determinanti koje utiču kako na ishod, tako i na preživljavanje obolelih, posebno u kritičnoj prehospitalnoj fazi intervencije, ima vitalnu ulogu u formulaciji i implementaciji efikasnih strategija za optimizaciju rezultata. Nedavno sprovedena analiza opsežnog skupa podataka, prikupljanih metodološki rigorozno tokom gotovo jedne decenije na teritoriji naše zemlje – tačnije od 1. oktobra 2014. do 30. septembra 2023. godine – pružila je neprocenjivo bogatstvo klinički relevantnih uvida u ovu kritičnu oblast urgentne medicine.

Tokom ovog devetogodišnjeg posmatranog perioda, evidencijom je obuhvaćeno ukupno 9303 dokumentovana slučaja vanbolničkog srčanog zastoja, što ukazuje na prosečnu godišnju incidencu od 86 slučajeva na 100.000 stanovnika. Demografski profil pacijenata pokazuje jasnu većinu u korist muškaraca (60% od ukupnog broja), sa srednjom starošću od 71 godine. Ova ubedljiva epidemiološka statistika nedvosmisleno potvrđuje visoku rasprostranjenost ovog zdravstvenog problema, istovremeno naglašavajući imperativ za kontinuiranim investiranjem u unapređenje celokupnog sistema pružanja hitne medicinske pomoći i intenziviranjem programa edukacije široke javnosti.

Podatak od ključne važnosti jeste da se znatan deo srčanih zastoja, preciznije 78%, dešava u kući, odnosno stanu pacijenata. Ova činjenica jasno ukazuje na to da se velika većina ovih akutnih događaja odvija u privatnoj sferi, gde često ostaju neprepoznati ili se na njih ne reaguje adekvatno i u kritično važnom vremenskom okviru. Ipak, u gotovo 57% svih registrovanih slučajeva, zadesi su osvedočeni. Paradoksalno, uprkos ovome, pokušaj kardiopulmonalne resuscitacije (KPR) započinje se u svega 44% ukupnog broja slučajeva. Što je posebno zabrinjavajuće, od svih slučajeva gde svedoci bivaju prisutni i gde je resuscitacija započeta, tek u 15% njih inicijalne akcije sprovode laici, odnosno prisutni svedoci. Ovaj nesrazmer nedvosmisleno ukazuje na postojanje ogromnog potencijala za unapređenje opšte javne svesti i širenje obuke za pružanje osnovne životne podrške među građanima.

U pogledu etiologije, većina analiziranih srčanih zastoja ima kardiogeno poreklo (80% u grupi pacijenata kod kojih se započinje resuscitacija), dok je inicijalni šokabilan srčani ritam prisutan u 23% tih slučajeva.

Ovi skupovi podataka nose ključnu ulogu u dešifrovanju funkcionisanja prehospitalnog lanca preživljavanja („chain of survival“). Njegovi temeljni osnovi – brza identifikacija stanja, neodložno započinjanje KPR od strane prisutnih i rana defibrilacija – predstavljaju apsolutnu preporuku za postizanje pozitivnog ishoda. Kod pacijenata kod kojih je pokušana resuscitacija, povratak spontane cirkulacije (ROSC - Return of Spontaneous Circulation) na samom mestu događaja postiže se u 26% slučajeva. Uspostavljeni ROSC prilikom prijema u najbliži zdravstveni centar beleži se kod 20% pacijenata. Nažalost, ukupna stopa preživljavanja do otpusta iz bolničke ustanove iznosi tek 5%, što nagoveštava izazove u kasnijim fazama lečenja i potrebu za multidisciplinarnim pristupom. Međutim, podatak koji daje nadu jeste da se od svih pacijenata koji dostignu ROSC na mestu zadesa, čak 89% preveze u bolnicu sa prisutnom cirkulacijom. Ovo neosporno naglašava presudnu važnost postizanja ROSC-a u prehospitalnim uslovima kao najvažnijeg početnog prediktora za konačno preživljavanje, ističući kritičnu ulogu vremenski efikasne i kompetentne intervencije na terenu.

Vremenski intervali: Zlatni minuti na terenu

Vremenski faktor ima apsolutno presudnu ulogu u određivanju ishoda kod pacijenata koji dožive vanbolnički srčani zastoj. Rigorozna analiza podataka nedvosmisleno pokazuje da se prognoza za postizanje ROSC-a značajno pogoršava ukoliko od hitnog poziva protekne više od 17 minuta, odnosno ako od dolaska ekipe hitne medicinske pomoći na mesto zadesa prođe preko 10 minuta. Ovi precizno definisani vremenski pragovi pokazali su se statistički visoko značajnim ne samo za inicijalni uspeh resuscitacije, već i za konačno preživljavanje pacijenata do momenta otpusta iz bolnice.

Konkretno, interval od 10 minuta provedenih na terenu od dolaska ekipe hitne pomoći do uspostavljanja ROSC-a predstavlja ključni temporalni parametar u toku intervencije. Ovaj period se smatra "zlatanim intervalom" u zbrinjavanju vanbolničkog srčanog zastoja, budući da direktno korelira ne samo sa uspešnošću u postizanju ROSC-a pri prijemu u zdravstvenu ustanovu, već i sa ukupnom stopom preživljavanja sa dobrim neurološkim ishodom. Sličan, izuzetno relevantan prediktivni značaj ima i vremenski period od 17 minuta meren od pozivanja hitne pomoći do postizanja ROSC-a.

Dodatno produbljivanje analize otkriva da i petominutni segmenti unutar ovih kritičnih faza poseduju značajan prediktivni kapacitet. Naime, petominutni intervali između prijema hitnog poziva i postizanja ROSC-a, kao i između prispeća ekipe hitne pomoći na lice mesta i uspostavljanja efektivne cirkulacije, takođe demonstriraju korelaciju sa verovatnoćom preživljavanja do otpusta. Dosledno prikupljeni podaci ukazuju na činjenicu da svaki dodatni minut kašnjenja u ovim fazama progresivno umanjuje šanse za povoljan ishod, što nedvosmisleno potvrđuje suštinsku važnost ekspeditivne reakcije i visoko efikasne, koordinirane intervencije.

Ova statistička zavisnost je impresivno ilustrovana kroz uporedne podatke o preživljavanju:

• Kada interval od prijema hitnog poziva do postizanja ROSC-a iznosi 17 minuta ili kraće, čak 56% pacijenata preživi do otpusta iz bolnice.

• Nasuprot tome, kada ovaj kritični period premaši 17 minuta, stopa preživljavanja opada na svega 28%.     

            Potpuno identičan trend je uočljiv i kod intervala merenog od dolaska ekipe hitne medicinske pomoći:

• Ako je ROSC postignut unutar prvih 10 minuta od prispeća ekipe, preživljavanje takođe iznosi 56%.

• U slučajevima gde ovaj interval prelazi 10 minuta, stopa preživljavanja se dvostruko smanjuje.        

Ovi robustni nalazi jasno potvrđuju da su vremenski faktori ne samo ključni, već i kvantitativno merljive determinante uspeha u lancu preživljavanja vanbolničkog srčanog zastoja.

Faktori koji predviđaju povoljan ishod: Šta možemo da poboljšamo?

Razumevanje ključnih prediktora ishoda vanbolničkog srčanog zastoja ima fundamentalnu važnost za usmeravanje budućih intervencionih strategija i optimizaciju sistema odgovora. Obimna analiza podataka je uspela da identifikuje niz statistički značajnih faktora koji direktno utiču na verovatnoću prisustva šokabilnog inicijalnog srčanog ritma, postizanja ROSC-a na mestu događaja, ROSC-a pri prijemu u bolnicu, te konačnog preživljavanja do otpusta iz zdravstvene ustanove.

Što se tiče prisustva šokabilnog početnog ritma, analiza je potvrdila sledeće povoljne prediktore:

• Kardiogena etiologija zastoja (tj. srčani uzrok)
• Lokacija incidenta van mesta stanovanja pacijenta (javna mesta)
  Ovi nalazi ukazuju da pacijenti sa kardiogenim poreklom zastoja, kod kojih se zades odigrao na javnom prostoru, imaju statistički superiornije šanse za inicijalno defibrilabilno stanje. Značajno zapažanje je i da pružanje kompletne kardiopulmonalne resuscitacije od strane laika – uključujući i ventilacije – predstavlja povoljniji prediktor u odnosu na primenu isključivo kompresija grudnog koša. S druge strane, nepovoljni prediktori su uočeni:
• u većim urbanim sredinama (opštine sa preko 100.000 stanovnika)
• kod pacijenata ženskog pola

Ovi negativni faktori mogu ukazivati na specifične sistemske izazove u gustim urbanim aglomeracijama (npr. gužve, pristupačnost) ili potencijalne razlike u prepoznavanju i inicijalnom odgovoru kod ženskih pacijenata.

U analizi prediktora za postizanje ROSC na mestu zadesa, ključni pozitivni prediktori su:

• Mlađa životna dob (≤ 65 godina)
• Lokacija vanbolničkog srčanog zastoja van mesta stanovanja pacijenata
• Prisustvo šokabilnog inicijalnog ritma

Ovaj poslednji faktor pokazuje izuzetno snažan prediktivni kapacitet: pacijenti sa šokabilnim ritmom imaju skoro 5,5 puta veću verovatnoću za postizanje ROSC na mestu zadesa. Takođe, ako je ekipa hitne medicinske pomoći svedok samog zastoja, verovatnoća za ROSC raste za više od 2,5 puta u odnosu na situacije sa drugim kategorijama svedoka. Pokretačku ulogu laika potvrđuje činjenica da je kompletna primena KPR mera (kompresije + ventilacije) koju oni sprovode povezana sa 60% većom šansom za ROSC u odnosu na samo kompresije. Međutim, paradoksalan nalaz koji zahteva dodatna istraživanja jeste da je dispečerom asistirana KPR koju izvode laici negativan prediktor za ROSC, sa smanjenjem šansi za ovaj ishod od 35%. Moguća objašnjenja obuhvataju činjenicu da se dispečerom asistirana KPR često primenjuje u složenijim scenarijima (npr. kada svedok nije siguran), moguće nedostatke u kvalitetu komunikacije ili izvođenja instrukcija, ili inherentne teškoće samog postupka telefonskog asistiranja. Kao očekivan negativan prediktor je i nekardiogeni uzrok zastoja, koji smanjuje šansu za ROSC za značajnih 66%.

Kod ROSC-a pri prijemu u bolnicu kao ishoda, ključni pozitivni prediktori ponovo su:

• Lokacija vanbolničkog srčanog zastoja van mesta stanovanja pacijenta
• Prisustvo šokabilnog početnog ritma (koje povećava šansu za ovaj ishod impresivnih 4,4 puta)

Nasuprot tome, negativni prediktori za prijem u bolnicu sa ROSC-om su:

• Veće opštine (urbani centri)
• Kardiogena etiologija srčanog zastoja (ovaj nalaz može iznenaditi i zahteva dalju interpretaciju u kontekstu drugih faktora)

Osim direktno identifikovanih prediktora za specifične ishode, analitički je uočeno nekoliko značajnih obrazaca u pružanju KPR:

• KPR se značajno češće započinje kod pacijenata mlađih od 65 godina (83% vs. 72% kod starijih)
• KPR se češće inicira kod muških pacijenata (80% vs. 70% kod žena)
• KPR se dramatično češće pokreće na javnim lokacijama (89% vs. 72% u kući/stanu)
  Ove dispariteti verovatno reflektuju kombinaciju faktora kao što su veća verovatnoća prisustva obučenih ili voljnih svedoka na javnim mestima, potencijalne razlike u prepoznavanju stanja ili spremnosti na intervenciju kod određenih demografskih grupa (žene, stariji), kao i specifične karakteristike domaćeg ambijenta (privatnost, izolovanost).

Još jedan kritičan faktor sa dramatičnim uticajem na preživljavanje je geografska blizina bolnice. Kada je udaljenost do najbliže zdravstvene ustanove manja od 5 km, stopa preživljavanja do otpusta iznosi je 27%. Međutim, kada je ova udaljenost bila 5 km ili veća, stopa preživljavanja doživljava dramatičan pad na svega 7%. Statistička analiza je potvrdila da je udaljenost od 5 km ili više samostalni negativan prediktor za preživljavanje do otpusta, sa smanjenjem šanse za ovaj konačni ishod za 80%. Ovo nedvosmisleno naglašava imperativ brzog transporta i strategija smeštaja jedinica hitne pomoći koje minimizuju vreme do definitivnog zbrinjavanja.

 

Implikacije za unapređenje sistema hitne medicinske pomoći

Svi navedeni nalazi nose duboke i dalekosežne implikacije za formulisanje efikasnih strategija usmerenih na unapređenje ishoda pacijenata sa vanbolničkim srčanim zastojem. Implementacija sledećih ključnih smernica predstavlja imperativ za sistemsko poboljšanje:

1. Intenziviranje Edukativnih Inicijativa za širu javnost:
• Kontinuirano ulaganje u edukaciju stanovništva o prepoznavanju srčanog zastoja i neodložnom započinjanju KPR je apsolutna preporuka. Programi obuke, posebno oni fokusirani na zajednicu, moraju biti prioritet, jer su od vitalnog značaja za povećanje stope i kvaliteta intervencije od strane laika.
• Podizanje stope iniciranja KPR-a od strane svedoka, uz naglasak na primenu kompletne KPR (uključujući ventilacije) umesto isključivo kompresija grudnog koša, ima potencijal da značajno unapredi inicijalne ishode resuscitacije.
2. Optimizacija dispečerom asistencije KPR:
• Iako dispečerom asistirana KPR u Srbiji pokazuje neočekivanu negativnu korelaciju sa postizanjem ROSC-a, ovaj kritičan nalaz zahteva hitnu i sveobuhvatnu evaluaciju. Dubinska analiza radnih protokola dispečerskih centara, kvaliteta komunikacije, preciznosti instrukcija i kompetencija osoblja neophodna je kako bi se ova esencijalna karika u lancu preživljavanja transformisala u pouzdanu i efektivnu uslugu.
• Revizija postojećih procedura i intenzivnija, realističnija obuka dispečera predstavljaju neizbežne korake ka ispunjenju ovog cilja.
3. Stratifikacija i minimizacija kritičnih vremenskih intervala:
• Strogo fokusiranje na skraćenje ključnih vremenskih parametara je neopozivo. Ovo podrazumeva agresivno smanjenje intervala od prijema hitnog poziva do prispeća ekipe hitne medicinske pomoći na lice mesta, a posebno intervala od dolaska ekipe do postizanja ROSC-a.
• Empirijski podaci nedvosmisleno potvrđuju da je 10 minuta provedenih na terenu od dolaska ekipe hitne pomoći do ROSC-a "zlatni interval" koji direktno korelira sa preživljavanjem. Stoga, sveobuhvatna optimizacija logistike samih ekipa – uključujući geografski raspored jedinica, unapređenje navigacionih sistema, standardizaciju protokola za brzu defibrilaciju i intenzivnu obuku osoblja za vremenski efikasno delovanje – mora postati strateški prioritet zdravstvenog sistema. Svaki uštedeni minut ima multiplikativni efekat na šansu za uspeh.
4. Ciljane intervencije za zadese u kući/stanu i javni pristup defibrilaciji:
• S obzirom da se velika većina vanbolničkih srčanih zastoja dešava u kući/stanu pacijenata, razvoj specifičnih strategija za ove lokacije je ključan, iako izazovan. Razmatranje uvođenja programa obuke za članove porodice ili stambene zajednice o osnovnoj životnoj podršci može predstavljati presedan u unapređenju rane intervencije na ovim kritičnim mestima.
• Kako pacijenti sa inicijalnim šokabilnim srčanim ritmom imaju znatno superiornije prognoze, masovnija implementacija automatskih eksternih defibrilatora na visokoprometnim javnim mestima, praćena intenzivnim kampanjama o njihovoj upotrebi, predstavlja drugu stratešku osovinu sa ogromnim potencijalom za spašavanje života.
5. Strategije za prevazilaženje geografskih barijera:
• Dokazana snažna korelacija između veće udaljenosti do bolnice (>5 km) i drastično lošijeg ishoda (opadanje preživljavanja sa 27% na 7%) nedvosmisleno ističe ovaj faktor kao kritičan. Za područja sa ograničenim pristupom tercijarnoj nezi, neophodno je razmotriti inovativne modele poput:
• Naprednih mobilnih jedinica hitne medicinske pomoći opremljenih za produženu neophodnu negu.
• Razvoja lokalnih centara za reanimaciju unutar primarnog ili sekundarnog nivoa zdravstvene zaštite.

Cilj svih ovih mera je radikalno smanjenje vremena do pružanja definitivne terapijske intervencije.

Zaključno, iako su dosadašnja istraživanja pružila dragocene podatke i uvide u kompleksnu problematiku vanbolničkog srčanog zastoja, put ka značajnom unapređenju preživljavanja i neurološkog ishoda tek predstoji. Kontinuirano praćenje performansi sistema, rigorozna analiza podataka i implementiranje dokazano efikasnih strategija – sa akcentom na rano prepoznavanje, neposrednu i kvalitetnu resuscitaciju, ekspeditivno skraćenje vremena do ključnih intervencija i ciljanu edukaciju svih aktera (javnost, dispečeri, ekipe hitne medicinske pomoći, bolnice) – čine ključne elemente uspeha. Svaki dodatno spašeni život sa dobrom funkcijom predstavlja krunu napora, podsećajući nas da je svaki pojedinačni minut u lancu preživljavanja neprocenjivo dragocen.

Izvor: Randjelovic S, Nikolovski S, Selakovic D, Sreckovic M, Rosic S, Rosic G, Raffay V. Time Is Life: Golden Ten Minutes on Scene–EuReCa_Serbia 2014–2023. Medicina. 2024; 60(4):624.

TOKEN – Pokrenimo srce

 

Tradicija čovečnosti, umetnosti i spasavanja života

„Jedno srce može pokrenuti drugo. Jedna ruka može vratiti život. Jedan simbol može probuditi svest.”
– Moto TOKEN priznanja

---

Uvod: Snaga zajednice u spašavanju života

U svetu u kojem iznenadni srčani zastoj svake godine odnese milione života, sposobnost i spremnost običnih ljudi da reaguju u prvom trenutku postaje ključ opstanka. U tom kontekstu, edukacija, osnaživanje i simboličko prepoznavanje takvih dela nisu samo medicinska, već duboko ljudska misija.

U Srbiji, nosilac te misije jeste Resuscitacioni savet Srbije – strukovno, nevladino udruženje, koje okuplja zainteresovane zdravstvene profesionalce i neprofesionalce, institucije i pojedince sa ciljem da širi, unapređuje i afirmiše znanja i veštine koje spašavaju život. Njihov moto: Pokrenimo srce – nije samo poruka, već i poziv na akciju.

Zato smo se obratili ljudima koji vode Zajednicu koja nas okružuje - i pokrovitelj ove aktivnosti je dugi niz godina bio dr Istvan Pastor - tadasnji predsesnik skupstihne Vojvodine. Evo i jednog njegovog obračanja u Skupstini Vojvodine a u okviru podrške programu Pokrenimo srce.

U partnerstvu sa Redom vitezova templara, i uz podršku umetničke zajednice, Resuscitacioni savet Srbije već godinama organizuje svečanu dodelu priznanja TOKEN – Pokrenimo srce, u znak zahvalnosti i priznanja onima koji su spasavali, edukovali, podučavali, inspirisali i menjali stvarnost svojim delima.

---

TOKEN – simbol pokreta

Naziv TOKEN nije slučajan. On u sebi nosi više značenja: to je simbol, znak pažnje, pokretač dijaloga, umetnički predmet i znak priznanja. TOKEN je dizajniran kao mala, ali snažna umetnička forma koja predstavlja pokrenuto srce – ne samo u fiziološkom smislu, već i u moralnom i duhovnom.

Ove posebne statuuete i plakete su originalna umetnička dela, izrađena u ateljeu Bane Radošević, jednog od najznačajnijih savremenih umetnika i osnivača Serbian Art Director Cluba. Svaka TOKEN statua je jedinstvena, sa snažnim vizuelnim identitetom, i namenjena je pojedincima, grupama i institucijama koje su na bilo koji način doprinele promociji ili primeni veština reanimacije u zajednici.

---

Partnerstvo koje se ne zaboravlja: Red vitezova templara

Red vitezova templara, koji u savremenom kontekstu deluje kao humanitarna i viteška organizacija, prepoznao je važnost ove inicijative i postao njen trajni partner. Vitezovi templari simbolizuju časnost, požrtvovanje i hrabrost, vrednosti koje su duboko utkane i u samu filozofiju prve pomoći.

U okviru TOKEN dodele, templari ne samo da simbolično učestvuju u protokolu, već često aktivno promovišu ulogu građana kao prvih karika u lancu preživljavanja. Njihovo prisustvo, u punoj viteškoj regali, daje događaju dostojanstvenu i svečanu notu, ali i snažnu poruku zajednici: spasavanje života je najviteškiji čin 21. veka.

---

Institut za transfuziju dizajna: prostor u kojem se oblikuje čovečnost

Nijedno mesto nije simboličnije za održavanje TOKEN ceremonije od Serbian Art Director Club. Ipak, u kontekstu TOKEN manifestacije, ova institucija dobija i novo, metaforičko ime – „Institut za transfuziju dizajna“.

Zašto?

Zato što se u tom prostorudizajnira i donira dizajn budućnosti. U saradnji sa Ateljeom Bane Radošević, sedištem Serbian Art Director Cluba, Institut postaje laboratorija za spajanje humanosti, umetnosti i edukacije. U njemu se stvaraju TOKEN plakete, oblikuju vizuelni identiteti koji promovišu zdravlje, ali i rađaju nove ideje kako da spasavanje života postane kulturni, društveni i estetski čin.

U tom prostoru se godišnje održava TOKEN – ne kao obična dodela priznanja, već kao ritual solidarnosti i uzvišene društvene svesti.

---

TOKEN i World Restart a Heart Day

TOKEN se organizuje svake godine u oktobru, u blizini datuma obeležavanja međunarodnog dana World Restart a Heart Day, koji je ustanovljen od strane Evropskog saveta za reanimaciju (ERC) i njegovih globalnih partnera.

ERC, čije smernice koristi i Resuscitacioni savet Srbije, kroz program “Community saves lives” (Zajednica spasava živote), promoviše masovnu edukaciju građana u CPR-u. TOKEN nije samo dodela priznanja – to je vrhunac jednogodišnjeg rada na terenu, u školama, na trgovima, u institucijama, u obukama i javnim vežbama.

---

Ko dobija TOKEN?

Priznanje TOKEN dodeljuje se u više kategorija, uključujući:

Zdravstveni profesionalci koji su doprineli razvoju resuscitacione medicine U srbiji

Građani koji su uspešno primenili CP

Instruktori prve pomoći i medicinsko osoblje

Umetnici i dizajneri koji promovišu zdravlje

Novinari i mediji koji podižu svest o reanimaciji

Škole, kompanije i organizacije koje organizuju obuke

Nije retkost da među dobitnicima budu i deca – učenici koji su savladali CPR i primenili ga u praksi. TOKEN u rukama deteta šalje poruku da hrabrost ne poznaje godine.

---

Umetnost kao pokretač promene

U središtu TOKEN filozofije jeste verovanje da umetnost ima moć da transformiše društvo. Zato se svake godine prilikom ceremonije organizuje i umetnička izložba, instalacija ili performans, posvećen temi života, srca i zajedništva.

Likovni dizajn TOKEN priznanja prati i širi vizuelni identitet događaja, uključujući postere, značke, kataloge i video sadržaje. Serbian Art Director Club, kao nosilac kreativne dimenzije projekta, čini TOKEN manifestacijom koja spaja vizuelnu kulturu i humanu akciju.

 

---

Pogled u budućnost

Planovi za TOKEN u narednim godinama uključuju:

Formiranje mobilne izložbe TOKEN-a

Regionalno širenje događaja u partnerstvu sa resuscitacionim savetima susednih zemalja

Digitalizaciju TOKEN platforme – kataloge, video-priče, virtuelnu galeriju

Edukativne radionice u saradnji sa školama i fakultetima umetnosti

---

Zaključak: Kada umetnost, nauka i čovečnost kucaju jednim srcem

TOKEN – Pokrenimo srce nije samo događaj. To je pokret, poruka i poziv. Pokret ka humanijem društvu, poruka da je svaki čovek potencijalni spasilac i poziv da se pridružimo tom lancu. U zemlji u kojoj svake godine hiljade ljudi izgube život zbog iznenadnog zastoja srca, TOKEN nas podseća da je svaka sekunda važna, a svaka osoba – ključna.

Resuscitacioni savet Srbije, Red vitezova templara, umetnici i građani okupljeni oko TOKEN-a pokazali su da kada se znanje, umetnost i hrabrost udruže – srca se ne gase, već ponovo pokreću.