Automatski defibrilatori u avionima za putnicki saobracaj

Automatski defibrilatori u putnickim avionima

Aviokompanije su prepoznale potrebu za kvalitetnom obukom kabinskog osoblja za pruzanje mera prve pomoci i prosirene standardnog kompleta za pruzanje mera prve pomoci sa automatskim spoljasnjim defibrilatorom. 

Od 2004 godine Americka savezna uprava za avijaciju obavezala je sve Americke aviokompanije da opreme svoje letelice automatskim spoljasnjim defibrilatorom na svim putnickim letovima koji su dovoljno dugog trajanja te da najmanje jedan clan posade bude posebno treniran za upotrebu ovog uredjaja.

Prva aviokompanija koja je u Evropi opremila svoje letelice AED uredjajem je Britanska kompanija Caledonian koja je jos 1986. opremila svoje letilice ovim uredjajem a posadu obucila za pravilnu upotrebu i postupke kardiopulmonalne Resuscitacije. Kasnijih godina isto su ucinile i sdedece britanske kompanije  Virgin, British Airways i EasyJet. Imamo danas izvestaje iz niza kompanija u Evropi koje su uvele ili se intenzivno pripremaju da opreme svoje Avione i obuce osoblje za primenu mera Resuscitacije i upotrebu AED uredjaja

To je dovelo do potrebe uspostavljanja novih standarda u opremi gde je posebna paznja posvecena baterijama uredjaja a potom je strucno obradjna specificnost i uticajspecificnih uslova sredine na primenu mera resuscitacije na velikim visinama.

2014 godine Evropska agencija za bezbednost u Aviosaobracaju izdala je preporuku da sve aviokompanije u Evropi razmotre mogucnost da na letovima koji su duzi od jedan sat avioni budu opremljeni AED uredjajima a osoblje obuceno.

Preporuke 2015 Evropskog resucitacionog saveta ukazuju da opravdanost ove preporuke i objasnjavajavaju da je avio saobracaj vrlo vazna privredna grana te da sve cesce sve starije osobe se odlucuju za upotrenbu ovog prevoznog sredstva.

Pojava niskobuDJetnih avioprevoznika i sve veci broj osoba koje koriste aviopsaobracaj nametnuo jepotrebu boljeg izucavanja iznenadnog srcanog zastoja u sredstvima masovnog prevoya a posebno u vazuhoplovima.

Tačan broj srčanih zastoja i iznenadne srčane smrti koji se javljaju u toku leta u komercijalnom putničkom aviosaobracaju je nepoznat, zbog odsustva obaveznog izvještavanja. 

Procijenjeno je da oko 1000 ljudi umre tokom komercijalnih letova svake godine ukupno i svetu. 

U toku leta avionom medicinski hitni slučajevi su postali češći, zbog većeg broja putnika i češće putovanja stariji ljudi i osobe s hroničnim bolestima.

Medicinski hitni slučajevi se obavezno prijavljuju i  javiljaju se sa sa frekvencijom od 1 do 10 na 40 000 putnika.

Izvestaje o uspesnoj primeni mera resuscitacije i uspesno postavljenim programima primene AED uredjaja u Avio saobracaju nalazimo i u primerima koji se odnose ne uspesnu primenu mera resuscitacije kod kompanije Qvantas

Ovo je primer izvestaja Michael F. O’Rourke et al. Circulation. 1997;96:2849-2853 koji prikazuje uspesnu resuscitaciju putnika nad severnim atlantikom u avionu kompanije Qvantas.

U clanku Page, Richard L. “The AED in Resuscitation: It’s Not Just about the Shock.”Transactions of the American Clinical and Climatological Association 122 (2011): 347–355. Print. opisuje se cinjenica da je tokom nekoliko meseci 2010 giodine u registrima srcanog zastoja u Teksau upisano samo u  toj drzavi vise stotina primena AED u civilnom vazdusnom saobracaju.

Ovi podaci svakako opravdavaju i podsticu napore za primenu AED uredjaja u avionskom saobracaju.

Resuscitacioni savet snazno podrzava sve akcije koje imaju za karakter da povecaju broj zapocetih mera resuscitacije a posebno u ojavnom saobracju jer je mogucnost putovanja i migraciona mogucnost od ogromnog interesa za razvoj privrede i ukupnog drustvenog prosperiteta.