Lanac prevencije nastanka iznenadnog srčanog zastoja
Lanac preživljavanja je niz godina poslužio kao korisno sredstvo za
objašnjenje i poboljšanje razumevanja mera koje preporučuje Evropski
resuscitacioni savet sa namerom da se poboljša kvalitet odgovora na pojavu
iznenadnog srčanog zastoja.
Preporukama 2005 a posebno preporukama 2010 Evropski resuscitacioni
savet je redefinisao ulogu prve karike lanca preživljavanja i dodao nove
funkcije toj karici - radi se o funkcijama koje se odnose na značaj ranog
prepoznavanja i sprečavanja iznenadnog srčanog zastoja.
Prepoznavanje kritično
obolelih i sprečavanje iznenadnog srčanog zastoja su vrlo složene funkcije i
svako od njih zahteva odredjene unapred izvršene i planirane aktivnosti kako bi
se dobio uspeh u kliničkoj praksi.
Lanac Preživljavanja pokazao se korisnim za razumevanje i poboljšanje
kvaliteta ogovora na pojavu iznenadnog srčanog zastoja. U smernicama 2005 Evropski resuscitacioni savet je istakao značaj
prepoznavanja kritično obolelih pacijenata i sprečavanje iznenadnog srčanog
zastoja kao nove elemente u prvoj karici u lancu preživljavanja.
U bolničkim uslovima moguće je pračenjem vitalnih znakova, permanentnim
monitoringom pacijenta, ranim otktivanjem alarmantinh zankova i odgovarajućim
tretmanom i merama lečenja sprečiti,
prevenirati nastanak iznenadnog srčanog zastoja.
Prepoznavanje kritično obolelih i mere sprečavanja iznenadnog srčanog
zastoja zahtevaju predhodno preduzimanje nekoliko bitnih koraka i poznavanje i
poštovanje niza procedura. Izveštaji ukazuju da je neželjen ishod moguć u
slučaju nedoslednog sprovodjenja predviđenih procedura.
Ovaj članak ukazuje na potrebu kliničkih ispitivanja i implementaciju
dodatnog lanca - lanca prevencije kao prikaz jedninstvenog sitema ranog
prepoznavanja i regovanja na pojavu upozoravajućih znakova a na koji ne
nadovezuje Lanac preživljavanja kao sitem odgovora na već nastali iznenadni
srčani zastojа.
Lanac Prevencije
Lanac prevencije sastoji se od pet prstenova povezanih u nizu. Kao i svaki lanac i ovaj
lanac je jak koliko njegova najslabija karika i slabost jednog ili vise
prestenova će dovesti do raspadanja celokupnog lanca.
Funkcionisanje lanca je merljivo - ako lanac funcioniše i karike su
dovoljno osnažene to bi trebalo biti merljivo
- merenjem smanjenja broja iznenadnog srčanoh zastoja utvrdjujemo
efikasnost funkcionisanja lanca.
Prvi prsten Lanca OBRAZOVANJE
Na početku svega je znanje, Sistematskom obrazovanje zdravstvenog osoblja pored
ostalih zanja treba da sadrži i dodatne elemente:
- principi praćenja i monitorninga pacijentovih vitalnih funcija
- nacin i zančaj pravilnog merenja i pračenja vitalnih znakova
- način i značaj monitorisanja srčane aktivnosti i prepoznavanje
upozoravajućih simptoma i zankova poremećaja ritma
- razumevanje značaja i pravilno tumačenje posmatranih parametara
- prepoznavanje znakova pogoršanja oboljenja - - korišćenje Skorova za
rano upozorenje EWS, MEWS ili MET - kriterijumi za poziv
- poznavanje procene kliničku hitnost
- poznavanje korišćenja mera inicijalnog pristupa životno ugroženom
pacijentu koje uključuju osnovne mere podrške žeivotu ( otvaranje disajnog
puta, Terapija kiseonikom, venski pristup i nadoknada volumena, itd)
- poznavanje kriterijuma za pozivanje pomoći od drugih zaposlenih
- poznavanje i sposobnoast za primenu principa timskog rada i značaj
postovanja procedura i organizacionih modela u ustanovi.
- pristup sitemskim informacijama i komunikacija pri predaji i li
prijemu pacijenta
- poznavanje principa intenzivne nege i postresuscitacione nege.
U
stručnoj literaturi objavljeni su brojni radovi kojima se ukazuje na značaj
obrazovanja osoblja ali i opšte populacije u spečavanju nastanka iznenadnog
srčanog zastoja Primer su studije iz Velike Britanije i Auistralije koje
ukazuju na zanajno smanjenjo smanjenje broja iznenadnih srčanih zastoja u
bolnici. Australijski trijal ukazuje na značajnu promenu koja se dogodila
obrazovanja zaposlenih da primene sprovođenje sitema za rano prepoynavanje i
reagovanje. 5,6 Studije
ukazuju na značaj timova za brzo reagovanje RRT, uvođenjem posebnih
jedinstvenih i objektivnih kriterijuma za aktiviranje RRT timova za brzo
reagovanje povezano je sa boljim korišćenjem ovih timova i značajnim smanjenjem
broja iznenadnog srčanog zastojan u tim sredinama.
Nedavno okončano portugalsko istraživanje zaključilo je da evikasnost
RRT sitema zavisi pre svega od periodične kontinuirane edukacije i obuke
celokupnog osoblja bolnice.
Evaluacija lanca odnosno ove karike obuhvata:
- prisustvo specifičnih programa edukacije za prepoznavanje i tretman
zivotno ugroženog pcijenta u bolnici.
- procenat obučenog osoblja sa uspešno završenim kurskom na godišnjem
nivou
- procenat zaposlenih sa utvrdjenim nadležnostima u akciji zbrinjavanja
životno ugroženog pacijenta.
Druga karika – Monitoring
Monitoring podrazumeva stalan i definisan sitem merenja beleženja i
praćenja vitalnih znakova. Ovaj sistem može se zasnivati na određenim tehničkim
uređajima za permanentno i telemetrijsko praćenje.
Istrazivanja ukazuju da se
pracenje vitalnih znakova javlja retko i da su podaci koji se prikupljaju cesto
nepotpuni. Istrazivanja u velikoj britaniji ukazuju da je ucestalost pracenja
fizioloških parametara razlicita te da se redlativno ucestalo prate vrednosti
pulsa, krvnog pritiska i temperature ali da je merenje respiratornih funcija
frekvence disanja i saturacije znacqajno manje.
Unapredjenje se
postize korišćennjem tehnoloških rešenja ali i upozorava na to da broj
kliničkog osoblja nesme biti minimalizovan. Studi9je koje su ukazale na ulogu
medicinskih sestara ukazuju da je ucestalost srčanog udara i broj uspeh akcije
zbrinjavanja iznenadnog srčanog zastoja u korelaciji sa povečanjemm nivoa
obučenosti osoblja. Poboljsanje se postiže i primenom sitema za
telemedicinsko pracenje pacijenata koji se individualno prilagodjava svakomkm
pacijentu.
Kriterijumio za evaluaciju ove karike moze biti
- procenat pacijenata za koje je
sacinjen plan merenja variabli,
-odnos broja pacijenata kod kojih
je utvrdjena potreba merenja vitalnih znakova prema odredjenom plqanu i stvarno
ostavren broj pacijenta kod kojih je pracenje varijbli prema postavljenom planu
izvrseno.
Treci prsten lanca Prepoznavanje
Prepoznavanje pacijenata sa rizikom moze biti tesko a kvalitet obučenosti
osoblja moze pomoći boljoj identifikaciji pacijenata kojima su potrebna dodatna
pračenja
Dizajn obrayaca za pračenje igra značajnu ulogu u prepoznavanju
pogoršanja 16 u ovom trenutku optimalni raspored je nepoznat
Upotreba boja i dijagrama u boji je od koristi i moze da pomogne laksem
prepoznavanju pogoršanja. Budučnost je u telemedicinskim tehnologijama. Ipak,
polazna tačka za unapredjenje sitema pračenja moye biti korišćenje jednostavnih
grafikona.
Mnoge bolnice trenutno koriste skup unapred utvrdjenih kriterijuma za poyiv i
kriterijume za potrebu intenziviranja pračenja. Ovi kriterijumi zasnovani su na
pračenju jedne ili više variabli ali posebnih ponderisanih skoring sitema.
Performanse ovih sitema se i dalje proučavaju.
Kriterijum evaluacije ove karike lanca je dali ustanova koristi standardizovano
dizajniran siem kriterijuma za klasifikaciju pacijenata i standardizovan -
jedinstven skor za rano upozorenje.
Cetvrti prsten lanca - Poziv za pomoc
Ustanove bi trebalo da imaju univerzalan, nedvosmislen protokol za aktiviranje
sitema za brzi odgovor na pogoršanje stanja pacijenta.
Vazno je i da kultura
organizacije treba da bude takva da zaposleni netrpe kritiku zbog aktiviranja
sitema. Na ovo ukazuju podaci iz australijskih studija koji ukazuju da
zaposleni nisu aktivirali sitem u pojedinim situacijama cak i kada je postajao dokumentovane
kriterijume za aktiviranje sitema za brzi odgovor.
U takvim
okolnostima ne uspeva se blagovremeno reagovati a razloge treba tražiti u
nedostatkumnznanja za prepoznavanje utvrdjenih kriterijumka za upučivanje
poziva, netačno merenje parametara
Nedostatak poverenja u kliničku vrednost utvrdjenog protokola i
zabrinutost prepoznavaća da moze primiti kritiku zbog aktiviranja sistema za
brzi odgovor otežava funkcionisanje laca ili ga čini nekorisnim.
Korišćenje uredjja koji daju pismeni trag i merljiv dokaz su
najefikasnijen sredstvom da medicinske sestre sa sigurnošću koriste sistem uz
to upotreba standradizovanog sitema komunikacije RPVP - razlog, priča, vitalni
znaci - plan - sistem može da poboljša i otkloni probleme u
komunikaciji..
Kriterijum dali ova karika je na mestu je
- podatak dali bolnica koristi
nedvosmislen protokol za pozivanje i sistem za prepoznavanje pogoršanja stanja
pacijenta.
- Evaluacijom kliničkih beleški može se odnos pacijenata i stanja u
kojima su pacijenti imali kriterijumke za poziv za pomoc i broj isporučenih
poziva.
Peti prsten lanca – Odgovor
Ova karika lanca , oblast prakse do sada je imala najveća ulaganja u smislu uloženog
vremena, novca i obrazovanja. Primena Timova za bryi odgovor - RRT praksa je u
mnogim zemljama Studije uloge RRT su ukazale da postoji pozitivan uticaj RRT
dok drugi nisu dokazali benefit postojanja ovih timova bez ostalih mera. Sistem za rano prepoznavanje i pračenje pacijenata sa rizikom, i
monitoring nad tim pacijentima sa izgradjenim kriterijumima za aktiviranje tima
daje savršen smisao za postojanje i funkciju RRT.
Kriterijum za utvrdjivanje funkcije ove karike je postojanje i funkcionisanje
Urgentnog medicinskog tima u bolnici i vreme pristizanja tog tima nakon
upućivanja poziva za pomoć
.
Rezime
Ideja lanca prevencije ima nameru da pomogne ustanovama u strukturisanju
svojih timova za brzo reagovanje.