LANAC PREVENCIJE IZNENADNOG SRČANOG ZASTOJA

Lanac prevencije nastanka iznenadnog srčanog zastoja

Lanac preživljavanja je niz godina poslužio kao korisno sredstvo za objašnjenje i poboljšanje razumevanja mera koje preporučuje Evropski resuscitacioni savet sa namerom da se poboljša kvalitet odgovora na pojavu iznenadnog srčanog zastoja.

Preporukama 2005 a posebno preporukama 2010 Evropski resuscitacioni savet je redefinisao ulogu prve karike lanca preživljavanja i dodao nove funkcije toj karici - radi se o funkcijama koje se odnose na značaj ranog prepoznavanja i sprečavanja iznenadnog srčanog zastoja. 

Prepoznavanje kritično obolelih  i sprečavanje iznenadnog srčanog zastoja su vrlo složene funkcije i svako od njih zahteva odredjene unapred izvršene i planirane aktivnosti kako bi se dobio uspeh u kliničkoj praksi.

Lanac Preživljavanja pokazao se korisnim za razumevanje i poboljšanje kvaliteta ogovora na pojavu iznenadnog srčanog zastoja. U smernicama 2005 Evropski resuscitacioni savet je istakao značaj prepoznavanja kritično obolelih pacijenata i sprečavanje iznenadnog srčanog zastoja kao nove elemente u prvoj karici u lancu preživljavanja.

U bolničkim uslovima moguće je pračenjem vitalnih znakova, permanentnim monitoringom pacijenta, ranim otktivanjem alarmantinh zankova i odgovarajućim tretmanom i merama lečenja sprečiti,  prevenirati nastanak iznenadnog srčanog zastoja.

Prepoznavanje kritično obolelih i mere sprečavanja iznenadnog srčanog zastoja zahtevaju predhodno preduzimanje nekoliko bitnih koraka i poznavanje i poštovanje niza procedura. Izveštaji ukazuju da je neželjen ishod moguć u slučaju nedoslednog sprovodjenja predviđenih procedura.

Ovaj članak ukazuje na potrebu kliničkih ispitivanja i implementaciju dodatnog lanca - lanca prevencije kao prikaz jedninstvenog sitema ranog prepoznavanja i regovanja na pojavu upozoravajućih znakova a na koji ne nadovezuje Lanac preživljavanja kao sitem odgovora na već nastali iznenadni srčani zastojа.

Lanac Prevencije

Lanac prevencije sastoji se od pet prstenova  povezanih u nizu. Kao i svaki lanac i ovaj lanac je jak koliko njegova najslabija karika i slabost jednog ili vise prestenova će dovesti do raspadanja celokupnog lanca.

Funkcionisanje lanca je merljivo - ako lanac funcioniše i karike su dovoljno osnažene to bi trebalo biti merljivo  - merenjem smanjenja broja iznenadnog srčanoh zastoja utvrdjujemo efikasnost funkcionisanja lanca.

Prvi prsten Lanca  OBRAZOVANJE

Na početku svega je znanje, Sistematskom obrazovanje zdravstvenog osoblja pored ostalih zanja treba da sadrži i dodatne elemente:

- principi praćenja i monitorninga pacijentovih vitalnih funcija

- nacin i zančaj pravilnog merenja i pračenja vitalnih znakova

- način i značaj monitorisanja srčane aktivnosti i prepoznavanje upozoravajućih simptoma i zankova poremećaja ritma

- razumevanje značaja i pravilno tumačenje posmatranih parametara

- prepoznavanje znakova pogoršanja oboljenja - - korišćenje Skorova za rano upozorenje EWS, MEWS ili MET - kriterijumi za poziv

- poznavanje procene kliničku hitnost

- poznavanje korišćenja mera inicijalnog pristupa životno ugroženom pacijentu koje uključuju osnovne mere podrške žeivotu ( otvaranje disajnog puta, Terapija kiseonikom, venski pristup i nadoknada volumena, itd)

- poznavanje kriterijuma za pozivanje pomoći od drugih zaposlenih

- poznavanje i sposobnoast za primenu principa timskog rada i značaj postovanja procedura i organizacionih modela u ustanovi.

- pristup sitemskim informacijama i komunikacija pri predaji i li prijemu pacijenta

- poznavanje principa intenzivne nege i postresuscitacione nege.

U stručnoj literaturi objavljeni su brojni radovi kojima se ukazuje na značaj obrazovanja osoblja ali i opšte populacije u spečavanju nastanka iznenadnog srčanog zastoja Primer su studije iz Velike Britanije i Auistralije koje ukazuju na zanajno smanjenjo smanjenje broja iznenadnih srčanih zastoja u bolnici. Australijski trijal ukazuje na značajnu promenu koja se dogodila obrazovanja zaposlenih da primene sprovođenje sitema za rano prepoynavanje i reagovanje. ^5,6  Studije ukazuju na značaj timova za brzo reagovanje RRT, uvođenjem posebnih jedinstvenih i objektivnih kriterijuma za aktiviranje RRT timova za brzo reagovanje povezano je sa boljim korišćenjem ovih timova i značajnim smanjenjem broja iznenadnog srčanog zastojan u tim sredinama.

Nedavno okončano portugalsko istraživanje zaključilo je da evikasnost RRT sitema zavisi pre svega od periodične kontinuirane edukacije i obuke celokupnog osoblja bolnice.

Evaluacija lanca odnosno ove karike obuhvata:

- prisustvo specifičnih programa edukacije za prepoznavanje i tretman zivotno ugroženog pcijenta u bolnici.

- procenat obučenog osoblja sa uspešno završenim kurskom na godišnjem nivou

- procenat zaposlenih sa utvrdjenim nadležnostima u akciji zbrinjavanja životno ugroženog pacijenta.

Druga karika – Monitoring

Monitoring podrazumeva stalan i definisan sitem merenja beleženja i praćenja vitalnih znakova. Ovaj sistem može se zasnivati na određenim tehničkim uređajima za permanentno i telemetrijsko praćenje.

Istrazivanja ukazuju da se pracenje vitalnih znakova javlja retko i da su podaci koji se prikupljaju cesto nepotpuni. Istrazivanja u velikoj britaniji ukazuju da je ucestalost pracenja fizioloških parametara razlicita te da se redlativno ucestalo prate vrednosti pulsa, krvnog pritiska i temperature ali da je merenje respiratornih funcija frekvence disanja i saturacije znacqajno manje. 

Unapredjenje se postize korišćennjem tehnoloških rešenja ali i upozorava na to da broj kliničkog osoblja nesme biti minimalizovan. Studi9je koje su ukazale na ulogu medicinskih sestara ukazuju da je ucestalost srčanog udara i broj uspeh akcije zbrinjavanja iznenadnog srčanog zastoja u korelaciji sa povečanjemm nivoa obučenosti osoblja.  Poboljsanje se postiže i primenom sitema za telemedicinsko pracenje pacijenata koji se individualno prilagodjava svakomkm pacijentu.

Kriterijumio za evaluaciju ove karike moze biti 

- procenat pacijenata za koje je sacinjen plan merenja variabli, 

-odnos broja pacijenata kod kojih je utvrdjena potreba merenja vitalnih znakova prema odredjenom plqanu i stvarno ostavren broj pacijenta kod kojih je pracenje varijbli prema postavljenom planu izvrseno.

 Treci prsten lanca Prepoznavanje

Prepoznavanje pacijenata sa rizikom moze biti tesko a kvalitet obučenosti osoblja moze pomoći boljoj identifikaciji pacijenata kojima su potrebna dodatna pračenja

Dizajn obrayaca za pračenje igra značajnu ulogu u prepoznavanju pogoršanja ¹⁶ u ovom trenutku optimalni raspored je nepoznat Upotreba boja i dijagrama u boji je od koristi i moze da pomogne laksem prepoznavanju pogoršanja. Budučnost je u telemedicinskim tehnologijama. Ipak, polazna tačka za unapredjenje sitema pračenja moye biti korišćenje jednostavnih grafikona.

Mnoge bolnice trenutno koriste skup unapred utvrdjenih kriterijuma za poyiv i kriterijume za potrebu intenziviranja pračenja. Ovi kriterijumi zasnovani su na pračenju jedne ili više variabli ali posebnih ponderisanih skoring sitema. Performanse ovih sitema se i dalje proučavaju.

Kriterijum evaluacije ove karike lanca je dali ustanova koristi standardizovano dizajniran siem kriterijuma za klasifikaciju pacijenata i standardizovan - jedinstven skor za rano upozorenje.

Cetvrti prsten lanca - Poziv za pomoc

Ustanove bi trebalo da imaju univerzalan, nedvosmislen protokol za aktiviranje sitema za brzi odgovor na pogoršanje stanja pacijenta. 

Vazno je i da kultura organizacije treba da bude takva da zaposleni netrpe kritiku zbog aktiviranja sitema. Na ovo ukazuju podaci iz australijskih studija koji ukazuju da zaposleni nisu aktivirali sitem u pojedinim situacijama cak i kada je postajao dokumentovane kriterijume za aktiviranje sitema za brzi odgovor. 

U takvim okolnostima ne uspeva se blagovremeno reagovati a razloge treba tražiti u nedostatkumnznanja za prepoznavanje utvrdjenih kriterijumka za upučivanje poziva, netačno merenje parametara  

Nedostatak poverenja u kliničku vrednost utvrdjenog protokola i zabrinutost prepoznavaća da moze primiti kritiku zbog aktiviranja sistema za brzi odgovor otežava funkcionisanje laca ili ga čini nekorisnim.

Korišćenje uredjja koji daju pismeni trag i merljiv dokaz su najefikasnijen sredstvom da medicinske sestre sa sigurnošću koriste sistem uz to upotreba standradizovanog sitema komunikacije RPVP - razlog, priča, vitalni znaci - plan - sistem može da poboljša i otkloni probleme u komunikaciji.. 

Kriterijum dali ova karika je na mestu je 

- podatak dali bolnica koristi nedvosmislen protokol za pozivanje i sistem za prepoznavanje pogoršanja stanja pacijenta. 

- Evaluacijom kliničkih beleški može se odnos pacijenata i stanja u kojima su pacijenti imali kriterijumke za poziv za pomoc i broj isporučenih poziva.

Peti prsten lanca – Odgovor

Ova karika lanca , oblast prakse do sada je imala najveća ulaganja u smislu uloženog vremena, novca i obrazovanja. Primena Timova za bryi odgovor - RRT praksa je u mnogim zemljama Studije uloge RRT su ukazale da postoji pozitivan uticaj RRT dok drugi nisu dokazali benefit postojanja ovih timova bez ostalih mera.  Sistem za rano prepoznavanje i pračenje pacijenata sa rizikom, i monitoring nad tim pacijentima sa izgradjenim kriterijumima za aktiviranje tima daje savršen smisao za postojanje i funkciju RRT.

Kriterijum za utvrdjivanje funkcije ove karike je postojanje i funkcionisanje Urgentnog medicinskog tima u bolnici i vreme pristizanja tog tima nakon upućivanja poziva za pomoć

.

Rezime

Ideja lanca prevencije ima nameru da pomogne ustanovama u strukturisanju svojih timova za brzo reagovanje.