Evropska mreza nacionalnih resuscitacionih saveta

Resuscitacioni savet Srbije - jedan od najoganizovanijih i najrazvijenijih nacionalnih saveta u Evropi 

Resuscitacioni Savet Srbije već vise od 15 godina deluje isključivo zahvaljujući entuzijazmu i volonterskom radu svojih članova.

Analiza organizovanosti ERC ALS treninga u Evropi obavljena ovih dana utvrdila je da je pomalo nestvarnu činjenicu - Resuscitacioini savet Srbije jedna je od najorganizovanijih i najuticajnijih organizacija u Evropi u sprovođenju ERC ALS treninga.

Resuscitacioni savet Srbije - kao nevladina, nestranačka, neprofitna, organizacije, nefinansirana od zvaničnih struktura zemlje u kojoj deluje i koja radi isključivo na volonterskoj osnovi  - jedan  je od najrazvijenijih i najorganizovanijih Nacionalnih Resuscitacionih saveta u Evropi prema podacima i utvrdjenim indikatorima o organizovanosti saveta u Evropi.

Ovi indikatori uvazili su broj organizovanih kurseva i broj polaznika po kursu, nacionalni bruto dohodak, indikatore kvaliteta pripripreme i organizacije ERC programa, te ostale indikatore kvaliteta izvodjenja ERC programa i konačno uzelo je u obzir i mozda najvazniji element zadovoljstvo polaznika i njihovu ocenju kvaliteta, načina izvođenja seminara i korisnosti materije koja im je prezentovana.

Nakon izvrsene analize, Resuscitacioni savet Srbije našao se u samom vrhu, daleko ispred mnogih nacionalnih organizacija koje ovu funkciju obavljaju profesionalno ili uz veliku finansijsku pomoc države.

Ova analiza objašnjava veliki ugled Resuscitacionog saveta Srbije u Evropi i objašnjava značajna mesta predstvanika Saveta u telima Evropskog resuscitacionog Saveta.

Saveti manjih zemalja pokazuje ovo istrazivanje, pokazali su se organizovanijim i kompaktnijim.
Tako su prva mesta zauzeli upravo saveti malih zemalja, Malte, Kipra, Slovenije, Islanda.

Visok stepen homogenosti, mali broj rukovodioca, kvalitetan nadzor nar radom i izvodjenjem seminara očito je lakše postići u malim zemljama.

Obavezna obuka za sve zdravstvene radnike obezbedila je osim organizovanosti Malti i Kipru visokomesto na ovoj tabeli. Ove male ostrvske zemlje su uvele visok standard u kome svaki lekar i svaki zdravstveni radnik da bi obavljao delatnost ima obavezu uspesnog ovaladvanja Preporukama 2010 kurseva po ERC standardu slično kao i UK na čiji se model zdravstvenog sitema i oslanjaju.

Mesto Sloveniji medju najrazvijenijim obezbedila je činjenica da za je dobijanje dozvole za rad svaki lekar obavezan da polozi i demonstrira vestine iz Resuscitacione i Urgentne medicine koje uključuju i ERC ALS kurs. Veliki broj lekara iz Srbije je ucestvovao na ovim kursevima u Sloveniji kao polaznik u nameri da stekne dozvolu za rad u Sloveniji.

Saveti velikih zemalja imaju znacajno obimniju aktivnost, veći broj polaznika i veći broj kurseva. O tome govori sledeći grafikon. On ukazuje da savet Nemacke ima daleko najmasovniju aktivnost što i priliči jednoj tako velikoj zemlji.

PUT KA VRHU

Put ka vrhu bio je vrlo težak, započeo je pre 15 godina i na lestvici uspeha peli smo se polako, vrlo polako i oprezno.

Uvrštavanje Resuscitacionog saveta Srbije medju najorganizovanije nacionalne savete u Evropi jeste veliko priznanje. Ovo priznanje  je posledica izvandrednih organizacionih sposobnosti ljudi koji rade i rukovode radom ove organizacije i zaista fantasticnom kvalitetu ljudi koji su je tokom proteklih godina predstavljali savet u Evropi i ili bili ucesnici u procesima nadzora nad kvalitetom rada Saveta.

Ovaj post posvećen je ulozi Resuscitacionog saveta Srbije u organizaciji ERC ALS - ERC kurseva naprednih mera životne podrške.

ERC ALS kursevi su najsloženiji oblik obuke po ERC standardu. Potrebno je izuzetno puno strpljenja i rada da se usvoji ovaj složeni oblik obuke.

Moze se reći da je jedan od najsloženijih zadatala usvojiti ovaj standard treninga jer, ERC ALS CERTIFIKAT cesto je odlučujući dokument za rad na nekim vrlo plaćenim radnim mestima - naprimer rad na brodu, lekar na kruzeru, ali i za rad u mnogim zemljama.

Malo je dokumenata koji se u Srbiji izdaju te se priznaju i uvazavaju u nizu zemalja, ali i nizu kompanija.
Malo je  potvrda o obrazovanju koji se u ovako složenim profesijama kao što je lekarska, prihvataju bez dodatnih provera.

U stvari, ja lično neznam da iko u Srbiji izdaje bilo kakvu potvrdu o obrazovanju koju je dovoljno samo prezentovati poslodavcu u inostranstvu, i koji je prihvata bez ikakvih dodatnih dokumenata ili dokaza, a eventualnu proveru vrsi putem ERC CMS sitema unosom podataka sa certifikata.

ERC PORODICA

Evropski resuscitacioni savet objedinjava aktivnost 32 nacionalna resucitaciona saveta iz zemalja Evrope ali i niza saveta Afričkih mediteranskih zemalja, zemalja bliskog i srednjeg istoka, ukupno 48 zemalja učestvuje u radu Evropskog resuscitacionog saveta.

Nacionalni saveti sa ugovorom ili memorandumom o razumevanju 

Evropski resuiscitacioni savet sa nacionalnim savetima sklapa Ugovor o Saradnji ili potpisuje memoranduom o razumevanju.

Na slici levo prikazane su Evropske zemlje koje imaju Ugovor ili potpisan memorandum o razumevanju.
Srpski resuscitacioni savet jedan je od članova porodice saveta koji čine mrežu Evropskog resuscitacionog saveta.
Svi saveti članovi ERC porodice imaju pravo i mogućnost da rade na usvajanju specifičnog oblika treninga koji ima za cilj da se stvore nacionalni instruktorski timovi - koji su osposobljeni da kao edukatori edukatora, ili instruktori rade na implementaciji Preporuka za resuscitacionu medicinu koje ERC u saradnji sa sličnim kontinentalnim organizacijama usvaja svake pete godine.

Ove preporuke proističu iz naučnog konsenzusa koji se postize u okviru ILCOR komiteta, i pretstavljaju teoretski i naučni okvir savremenih saznanja koje treba primeniti u zbrinjavanju životno ugroženog čoveka.

Praktične veštine potrebne za primenu Preporuka  usvajaju se kroz Seminare i kurseve koje po ERC standardu sprovode posebno utrenirani instruktori.

Najsloženiji oblik obuke je ERC ALS obuka i najteze ju je usvojiti i implementirati u jednoj zemlji.

Ovaj rezultat koji nas čini zadovoljnimk i ponosnim prema svim pokazateljima ponoviće se i u toku 2013 godine.

Ovaj rezultat postigli smo zavaljujući oslanjanju na mlade, njihove sposobnosti i neopterećenost predrasudama.

 Zahvaljujuči vrlo preciznom i tačnom planiranju a pre svega zahvaljujući timskom radu i jedinstvenoj viziju cilja kod svih ljudi koji su stvarali Savet tokom 15 godina.

Iznenadni srčani zastoj nas staje pet milijardi eura godisnje

Uticaj iznenadnog srčanog zastoja na nacionalnu ekonomiju

Uticaj iznenadnog srčanog zastoja na nacionalnu ekonomiju nije se u Srbiji znacajnije razmatrao, nemogu se sa sigurnoscu utvrditi razlozi zasto i zbog cega u nijednoj postavci nacionalne ekonomije tokom posledjih 10 - 20 godina ovom pitanju nije posvecena dužna pažnja, 

Tokom 10 godina gubitak nacionalne ekonomije procenujem na najmanje 50 milijardi eura.

Organizovanje prevencije, kvaliteno pracenja oboljevanja od hroničnih nezaraznih bolesti i sitematski pregledi populacije se nesprovode. Nepostoje instrumenti kvalitetnog pračenja i prevencije nastanka ove bolesti te posledice nepostojanja sitema borbe protiv ovog oboljenja skupo nas staju. 

Struktura gubitaka

Direktni gubici
kao posledica preranog umianja radno sposobnog stanovnistva (umiru osobe od 40-65 godina - prosecna starost 51,5 godina.

Osnova procene

- gubitak prihoda porodice - 400 eura mesecno prosečna plata

- gubitak prihoda drzave - 200 eura mesecno /porezi i doprinosi /

Indirektni gubici

- porodica prima penziju te to donosi dodatno izdvajanje  fonda penziono invalidskog za penziju za suprugu ili decu preminulog - porodična penzija 300 eura mesečno plus doprinosi je oko 400 eura mesečno

KALKULACIJA

GODIŠNJE  - 30.000 umrlih usled iznenadnog srčanog zastoja u prosecno 51 godini zivota 

14 godina radnog staza izgibleno (prosecna dob umrlih do 65 godina zivota)

12 meseci godisnje 

1000 eura gubuitka - manji prihodi - veci rashodi

UKUPNO
5.040.000.000 eura godisnje

Uz sve manjkavosti ovakvog laičkog načina sagledavanja gubitka drustva - posledice nedovoljne drustvene brige i pažnje posvećene iznenadnom srčanom zastoju - stoje kao činjenica.

Program prevencije na nacionalnom nivou nije ni u povoju, stručnjaci koji se ovim pitanjima bave veću pažnju poklanjaju otvaranju novih kapaciteta lečenja i dijagnostike nego preventivnom radu koji jeste mukotran i jedino on dugorocno donosi rezultate. Uz to on jeste vezan za vec postojecu mrežu primarne zdravstvene zastite sa svim svojim vrlinama i manama.
Mreza ustanova primarne zdravstvene zastite neopravdano je u senci nastojanja velike medicine koja nebi ni bila potrebna u tom obimu da primarna zastita ostvaruje svoju funkcju.

Ujadnaceniji i odmeren pristup ovome bio bi od koristi

Izgradnja kapaciteta evaluacije postignutih rezultata putem monitoringa hronicnih nezaraznih bolesti i evaluacije istih na godisnjem i višegodisnjem nivou takodje je od znacaja.

Ovaj post ima nameru da ukaze na znacaj ovog problema

ZAKLJUČAK

Najgrublja procena ukazuje da je gubitak zajednice usled prerani smrti njenih članova najmanje oko 5.000.000.000 eura godisnje - direktan gubitak a onaj posredni koji je posledica raspada porodice i dugoročnih gubtaka koji nastaju usled slabljenja institucije porodice nemoze se sa preciznoscu i lako izracunati, 

Nepostoje studije koje na celovit način sagledavaju ekonomske pokazatelje preranog umiranja usled kardiovaskularnih oboljenja na nacionalnu ekonomiju. 

Jasno je da prerana smrt vise od 30.000 ljudi utice na ekonomiju kao i svaki dogadjaj, prirodna katastrofa koja odnosi veliki broj zivota.

Prerana smri i umiranje usled iznenadnog srčanog zastoja osoba u zivotnoj dobi od 40 do 65 godina, vezuju se za neocekivanu smrt naizgled zdravih osoba ili osoba koje obicno nisu imale znacajnije zdravstvene tegobe. Radno sposobno stanovnistvo u najboljem životnom periodu, muškarce u 75% slučajeva.

Pokušati precizno utvrditi uticaj ovog dogadjaja na nacionalnu ekonomiju nadleznost je pre svega za to zaduzenih Drzavnih organa, posao NGO sektora je da ukaže na značaj i potrebu sagledavanja ekonomskog uticaja umiranja usled iznenadnog srčanog zastoja na nacionalnu ekonomiju.

Ovaj post treba posmatrati kao deo tog nastojanja.

Preporuke RSS - Preporučene tehničke karakteristike Automatskih spoljasnjih defibrilatora za upotrebu u Srbiji

TEHNIČKE KARAKTERISTIKE AED UREDJAJA – NACIONALNA PREPORUKA RESUSCITACIONOG SAVETA SRBIJE

Nabavka AED urdjaja vrlo je odgovoran posao. Kvalitet uredjaja njegova prilagodjenost i podržavanje Preporkama utvrđenih zahteva je od ključnog znacaja za uspesno planirani AED program.

Resuscitacioni savet Srbije kao strukovna organizaija koja se bavi resuscitacionom medicinom, organizacija čiji članovi zauzimaju vodeća mesta u Evropskom resuscitacionom savetu i čiji član je Autor Preporuka 2010 za resucitaciju i primenu AED uredjaja, ima drustvenu odgovornost da sačini jasne preporuku kojom se vec izborom AED uredjaja jasno opredeljuje kvalitet AED programa u Srbiji.

Tokom 2012 i 2013 godine izvršena je analiza dostupnih podataka o postavljenim AED uredjajima u Republici Srbiji – posebno javno postavljenih AED uredjaja. Ova analiza obuhvatila je analizu iskoristivosti postavljenih uredjaja, analizu nihovih tehničkih karakteristika i dostupnih izvestaja o koriščenju ovih uredjaja u Republici Sbiji.

Analiza ce biti u celosti dostupna javnosti tokom oktobra 2013, kada če u okviru obelzavanje Evropskog dana primene AED uredjaaj biti i objavljena.

Evropski parlament je u junu 2012 godine doneo dekleraciju kojim je ohrabrio i podstakao sve zemlje članice da donesu regulativu za upotrebu ovih uredjaja u Evropi a sa ciljem da se poveča njihova iskoristivost i poboljsa kvalitet AED programa u Evropi.

Preporuke – TEHNIČKE KARAKTERISTIKE AED UREDJAJA PREPORUCENIH ZA UPOTREBU U SRBIJI – deo su nastojanja uređenja ove osetljive oblasti. Izbor kvalitetnih uredjaja jeste nesto o čemu netreba diskutovati, jer od toga zavise zivoti ljudi ali i sudbina nemalih sredstava investirannih od društvenih zajednica u AED program. 
Jedno je sigurno. do sada sprovedeni AED programi, u kojima nasa organizacfija nije nikako učestvovala, ne daju rezultate. Počesto se i nezna gde su postavljeni, obuke periodične za njihovu primenu nema, nema izveštaja o primenu. Očigledno je da do sada postavljeni AED uredjaji se nekoriste i da su prema nama dostupnim podacima ovi uredjaji skupo plaćeni a da su mahom zastarele tehnologije.

KONFLIKT INTERESA

Resuscitacioni Savet Srbije i autorski tim Preporuka nema konflikt interesa, Rad resuscitacionog Saveta Stbije ni u jednom delu nije finansiran od proizvodjča ili distributera oprekme a autori Preporuka nemaju lično konflikt interesa jer ni na koji način nisu primili tokom poslednjih pet godina sredstva za svoj rad ili stručno usavršavanje od proizvodjača opreme ili distributera opreme.

Resuscitacioni Savet Srbije kao društveno odgovorna organizacije, strukovna organizacija i organizacija koja se sistemski bavi pitanjem implemetacije Preporuka u Srbiji ulozila je napor, vreme i sopstvena sredstva da sačini ove Preporuke.

CILJ

Cilj ovih preporuka je da se unapredi kvalitet implementiranih AED programa u Srbiji i omoguci jasno razlikovanje kvalietnog i TRANSPARENTNOG AED programa od onih koji to nisu.

Ovaj post je deo javne rasprave o ovom dokumentu, te svi koji imaju primedbu na sacinjen dokument – tehničke karakteristike AED uredjaja preporučenih za upotrebu u Srbiji, mogu svoje primedbe izneti do kraja perioda predvidjenog za raspravu

Od izuzetnog značaja je da je uredjaj NOVE TEHNOLOGIJE i da podrzava najnovije – vazece PREPORUKE (dokument koji sacinjavaju kontinentalne organizacije kao sto su, European Resuscitation Concil – za Evropske zemlje, American Heart Association – za SAD). Od ponudjaca se treba traziti da navedu dali njihovi uredjaji rade na ovaj PREPORUKAMA 2010 predvidjen način.

KLJUCNE TEHNIČKE KARAKTERISTIKE

GLASOVNE NAREDBE I JEZIK UREDJAJA

Automatski spoljašnji defibrilator koristi glasovne naredbe radi vodjenja obučenog nemedicinskog i medicinskog spasioca kroz protokol, Jezik koji uredjaj koristi treba da bude razumljiv korisniku i da ga on bez teskoča koristi, po pravilu je to jezik koji se sluzbeno koristi u zemlji u kojoj se uredjaj postavlja, dakle u Srbiji je to Srpski jezik.

Primena uredjaja koji koriste druge jezike (engleski, nemački, francuski i sl...) te nihovo postavljanje je štetno i moze dovesti do tragičnih posledica.

BELEZENJE PODATAKA PRI UPOTREBI UREDJAJA

Uredja mora da poseduje mogučnost kontinuiranog beleženja podataka o korišćenju AED uredjaja, prvi ritam po uključivanju, isporuke soka, trajanje reanimacije i EKG zapis toka resuscitacije, te da taj zapis se moze reoprodukovati

Tako zabelezene podatke mogu se sa uredjaja očitati na jednostavan način, ovlasćenim pristupom a brisanje podataka nesme se vrsiti restartovanjem uredjaja vec samo posebno dizajniranim programom.

POVRATNA INFORMACIJA O KVALITATU CPR – U REALNOM VREMENU

Uredjaj treba da daje povratnu informaciju o kvalitetu mera CPR (masaza srca i ventilacija) u REALNOM VREMENU

To znaci da uredja poseduje mogucnost da u relnom vremenu daje podatke o kvalitetu mera kardiopumlmonalne reanimacije – dubini masaza srca, frekvenci masaza i da glasovnim komandama upozorava spasioca na potrebu da koriguje kvalitet rada.

Ovo jeste klučna karakteristika posebno za primenu AED programa na javnim mestima od nedovoljno obučenih spasioca.

NAČIN DONOŠENJA PREPORUKA

Nacionalni Resuscitacioni savet Srbije utvrđuje nacionalne preporuke za tehničke karakteristike koje uredjaj treba da ima na osnovu stručnih izvestaja i pregledom literature, na osnovu Preporukama utvrdjenih stavova i na osnovu podataka o korišćenju uredjaja i načinu pračenja korišćenja uredjaja objavljenog u stručnoj literaturi takav dokument upučuje na raspravu stučnoj javnosti i nakon sumiranja primedbi objavljuje preporuke za potrebne tehničke karakteristike uredjaja.

Ovaj post sadrzi listu tehničkih karakteristika AED uredjaj koje treba da poseduju uredjaji koje nacionalni resuscitacioni savet u Saradnji sa Evropskim resuscitacionim savetom preporucuje za primenu u Srbiji.

TEHNIČKI ZAHTEVI KOJE TREBA DA ZADOVOLJI AED UREDJAJ – PREPORUKA RESUSCITACIONOG SAVETA SRBIJE

OPSTI ZAHTEVI

1. Da poseduje glasovne komande koje vode spasioca – osobu koja koristi uredj. Glasovne komande su na Srpskom jeziku po vazećem Protokolu preporučenom PREPORUKAMA .
2. Da AED uredjaj poseduje mogučnost belezenje podataka o radu uredjaja (prvi ritam, EKG zapis tokom rada, isporuke električnog soka, dubina kompresija, frekvenca kompresija, broj respiracija, ukupno trajanje rada, i ostale podatke po Utstajn protokolu koje treba da belezi AED uredj.
3. Da Uredjaj poseduje mogucnost prenosa podataka sa AED na uredjaj za ocitavanje i to putem:
   1. USB ili
   2. memorijska kartica ili
   3. infracrveni port
   4. plavi port

4. Da je softver kojim se uredjaj vodi slobodno prisutan na internetu, na sajtu proizvodjača opreme te da mu korisnik pristupa bez ograničenja i nadoknade
5. Da je prodavac uredjaja sposoban da servisira defibrilator i prilagodi izlazne podatke potrebama kupca.
   

POSEBNI ZAHTEVI

1. AED protokol uredjaja moze da se azurira – prema novim Preporukama bez nadoknade
2. AED poseduje mogučnost davanja povratnih informacija za merenje kvaliteta CPR, merenje dubine, frekvence, odnosa kompresija i ventilacija, dužine trajanja CPR efektivno, broj elektricnih šokova, zapis EKG ritma koji je prvi zabeležen po ukljucivanju defibrilatora i celokupnog trajanja i toka resuscitacije i upotrebe defibrilatora tokom rada.
3. Dali su podaci o upotrebi uredjaja tako snimljeni da bez posebnog softvera nemogu biti obrisani sa uredjaja.
4. Izjavu da defibrilator ima upotrebnu dozvolu FDA agencije i CE oznaku.
5. Vreme od prekida masaže do isporuke DC soka (sto kraće)
6. IP vrednost sto veca.
   1. IP vrednost je dvocifreni broj koji opisuje otpornost AED uredjaja na prašinu (prvi broj) i otpornost AED uredjaja na vodu (drugi broj). Veća vrednost, znači - otporniji uređaj, maksimalno obicno iznosi 55
7. Tip baterija i troskovi baterija u petogodišnjem periodu
8. Rok trajanja elektroda i cena novih elektroda – troskovi – odrzavanje pripravnosti uredjaja - na petogodisnjem nivou
9. Obavlja li defibrilator automatsko samotestiranje i u kom periodu.
10. Maksimalna visina sa koje defibrilator moze da padne bez posledica prema dekleraciji proizvodjacan (sto veca, po pavilu odgovara visini postavljanja defibrilatora).
    
    
    

    
    

    DISPLEJ - Monitor na AED Uredjaju

    Sve AED uredjaje delimo na AUTOMATSKE i AUTOMATIZOVANE

    
    

    AUTOMATSKI AED UREDJAJI

    AUTOMATSKI AED uredjaji se korste i prepurucuju se za korišćenje od strane nedovoljno utreniranih osoba - NEMAJU MONITOR - EKRAN sa mogučnošću prikaza EKG zapisa jer osoba koja koristi samo sledi govorna uputstva uredjaja i nedonosi nikakve odluke osim one da UKLJUČI UREDJAJ.

    Kod AUTOMATSKIH AED uredjaja isporuku šoka vrši sam uredjaj, dakle spasilac ga ukljući, sledi uputstva i postavi ektrode po uputstvima a uređaj sam ako je to potrebno isporuči električni šok a po isporuci daje uputstvo da se nastavi ili nenastavi sa CPR. 

    
    

    
    

    AUTOMATIZOVANI AED UREDJAJ

    Automatizovan AED uredjaj predvidjen je za upotrebu od dobro utreniranog spasioca, zdravstvenog radnika ili lekara ima displej ili ekran na kome se prikazuje EKG zapis, uredjaj daje Preporuku za isporuku električnog šoka ali odluku o isporuci šoka i isporuku električnog šoka vrši spasilac - dakle konačnu odluku donosi osoba a ne uredjaji - donosi je onaj koji uredjaj upotrebljava i isporučuje ili ne električni sok pritiskom na dugme.

    
    

    Automatizovani AED uredjaji obavezno treba da imaju ekran za prikazivanje EKG zapisa

    
    

    
    

    AUTOMATIZOVANI AED UREĐAJI BEZ MOGUCNOTI PRIKAZA AED ZAPISA su uređaji stare tehnologije i ne preporučuju se za upotrebu od obučenog spasioca, posebno kada uz navedeno nemaju mogucnost da na ekranu prikažu u realnom vremenu povratnu informaciju o kvalitetu CPR.

    
    

Violetta Raffay - President Serbian Resuscitation Council

PREDSEDNIK RESUSCITACIONOG SAVETA SRBIJE


Predsednik Resuscitacionog saveta Srbije je Dr Violetta Raffay - specijalista urgentne medicine, osnivać Resuscitacionog Saveta Srbije, zaposlena je u Gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoć Novi Sad.

Malo je  ljudi koji u svome životopisu moge navesti da su nešto značajno osnovali ili a kamoli  utemeljili  jednu granu medicinskih nauka u nekoj zemlji.
Dr Violetta Raffay je jedna od osoba koja to može reci. Dr Violetta Raffay može reći da je u Srbiji utemeljila Resuscitacionu medicinu, novu granu medicinskih nauka - i to ce tako ostati zauvek zapisano.

Da bi jedna grana medicinskih nauka postala deo nauke, potrebno je mnogo toga, Potrebno je doneti znanje, potrebno je obrazovati neke ljude da vladaju tim znanjem, konačno baviti se naukom, istrazivati, pisati, objavljivati radove iz te grane medicinskih nauka i na kraju ta nauka treba naći mesto među ostalim naukama - na mestu gde se dugi za struku i nauku obrazuju - na Fakultetima.

Uvođenjem nastavnog predmeta Resuscitaciona medicina u redovnu nastavu na Univerzitetu medicinskih nauka u Kragujevcu 2008 godine u Srbiji je utemeljena nova grana medicine.

Njeno utemeljenje plod je rada i aktivnosti Resuscitacionog saveta Srbije i ljudi koji su tu oblast medicine doneli u Srbiju, ali i posledica izbora  nastavnika  i studenata na fakultetu u Kragujecu.

Violetta Raffay je u ovome procesu dala ogroman doprinos jer je pre svega , donela u Srbiju mogućnost odvijanja programa  po standardu Evropskog Resuscitacionog Saveta i koriscenja ERC materijala na Srpskom jeziku.

Dr Violetta Raffay je autor Preporuka 2010. Autor je čak dva poglavlja  ovog fundamentalnog dokumenta, Poglavlja 2- Basic Life Support ili Osnovne mera podrske životu i Poglavlja 10. Etika u resuscitacionoj medicini.

Koliko je to značajno i koliki je uspeh i čast biti autor nečeg tako značajnog i vaznog za medicinsku nauku uopšte, teško je objasniti ako i ima potrebe objašnjavati, jer u stvari da bi se nešto merilo - mora postojati etalon - mera kojom semeri i nešto sa cime mereno se uporedi.

Npr Atlas je visok ali je Kilimandžaro višlji i slicno.

ERC ILS kurs za lekare i fizioterapeute Fudbalkog saveza Srbije u Staroj Pazovi

U Srbiji etalona za ovakav uspeh i rezultat nema. Niko iz Srbije u novije vreme i nije bio autor bilo čega što jeste svetska vrednost u medicini, bez obzira na velika sredstva ulozena u pojedine oblasti.
Uspeh i znacaj onoga što je dr Violetta Raffay ostvarila postavši clan autorkog tima Preporuka 2010 i nema u Srbiji sa čime  ili sa kime da se meri. Rečju to je vanvremenski i za ovu sredinu nestvaran i nerazumljiv rezultat. Steta je za Srbiju što to nerazume i neshvata.

Dr Violetta Raffay je u svome radu bila podrzana iskljucivo od kolega iz Resuscitacionog saveta i svoje porodice naravno. Nije imala bilo kakve podrške ministarstva zdravlja, ili drugih državnih tela ili institucija, nije imala podrsku niti svoje matične utanove.

Njen uspeh je samo njen i nemora za njega nikome zahvaljivati.

Istina je daje njen uspeh i danas je bolna je istina za mnoge, mnoge koji i danas nemogu svatiti kako je neko ko nije njihov, posto autor Preporuka 2010 - vodiča po kojima se ravna čitav civilizovani svet i sva nauka.

Tako je dr Violetta Raffay dovela i Resuscitacioni savet Srbije medju najznacajnije organizacije ove vrste u Svetu, dala mu legitimnost i autoritet.

Dr Violeta Raffay je zasluzna za uvodjenje novih termine u Srpskoj medicini.

Do pre deset godina niko nije koristio termin - Osnovne mere podrske zivotu - Basic Life Support , Neodlozne mere podrske zivotu - Immediat Life Supporte ,  Napredne mere podrske zivotu - Advanced

ERC ALS kurs - Iriski Venac

Life Support.

Radom i delovanjem Resuscitacionog Saveta Srbije i njenog predsednika Dr Violette Raffay ovi termini su postali svakodnevno korišceni izrazi, poznati svim zdravstvenim radnicima u Srbiji.

Istina je da se danas koriste i gde treba i gde netreba i za ono sto po svome sadrzaju jesu ali cesće i za ono sto to nije, jer ljudi su prihvatili nazive ali ne i znanje koje ti nazivi nose.

Dobro je da se priča, mudost, znanje će doći obavezama koju vreme koje dolazi i pristupanje Evropi sa sobom donosi.

Interes za Resuscitacionu medicinu tokom proteklih 10 godina postao je velik, Umešnost i kvalitet zbrinjavanja životno ugrozenih osoba su se značajno unapredili u celoj zemlji - utisak je. Istna je da pisanih podataka o tome nema dovoljno i da samo mali broj sredina je izdao saopštenje o postignutim rezultatima.

Tako naprimer, pisani izvestaju govore da u Kragujevcu je preživljavanje iznenadnog srčanog zastoja sa nekih 10% povećano na 27% od 2005 do 20010 godine i ukazuju da je to rezultat primene mera i porotokola po standardu Evropskog resuscitacionog saveta i sistematične obuke svih zaposlenih u sluzbi urgentne medicine u ovom Gradu.

Postoje sporadični izvestaji i iz drugih sredina, iz Kanjiže, Inđije, Novog Sada, Bačke Palanke, Bora, Zaječara, Leskovca, Užica, Prijepolja, Loznice i drugih sredina koje su se povremeno uključivale i primenjivale smernice i protokole na odgovarajuci način.

Tokom proteklih 10 godina prema podacim iz kurs sistema Evropskog Resuscitacionog Saveta Dr Violetta Raffay organizovala je 253 kursa Evropskog resucitacionog saveta, kao Kurs direktor rukovodila sa 453 kursa koje je pohađalo oko 7590 polaznika. To je vise od 20 % lekara u Srbiji mozda cak i blizu 25% od svih lekara u Srbiji.

Ovakav broj polaznika, slusaoca koje je Dr Raffay Violetta i njeni saradnici okupila na svojim seminarima i predavanjima je zaista ipozantan. To je vise od 25% svih lekara u Srbiji. Vise od 25% lekara u Srbiji je doslo da sluša ono sto nemora da sluša, sto je samo izabralo, sto mu je neko preporučio i rekao da je bitno, jer se Resuscitacioni savet i aktivnosti nisu oglasvale na jutarnjim sastancima, nisu bili preporučena aktivnost od rukovodilaca zdravstvenih ustanova ili zdravstvenih autoriteta. A ljudi su dolalili, stalno i dolazili. Trazili su da pristupe skupovima saveta, i nalazili ih na ko zna koji nacin. Ljudi su dolazili, slusali, vezbali, vraćali se i primenjivali to što su naučili, javljali da su to primenili sa uspehom, bili su izuzetno ponosni na svoje diplome, svoje znanje i ono sto su sada u stanju uraditi.

O tim skupovima nije bilo velikih priča, ljudi su znanje prikupljali na tim skupovima tiho i za sebe, samo najblizima poveravali su svoju tajnu a onda su ti najblizi dolazili da uce, i tako je to islo i ide evo vec 10 godina i vise od 25% lekara u Srbiji....Nakon ovih kurseva sprovedenih pod rukovodsvom Dr Raffay Violette neretko smo primali izvestaj da je polaznik kursa neposredno nakon kursa, po povratku u sopstvenu sredinu sa uspehom primenio mere Resuscitacije i sacuvao zivot pacijenta. Takvi izvestaji postoje iz mnogih sredina, navescemo samo par, Kosjeric, Kanjiza, Indjija, Novi Sad, Kragujevac, Zajecar, Bor.

U opštini Inđija naprimer, do 2006 kada je Resuscitacioni savet Srbije u dogovoru sa tadašnjim direktorom Doma zdravlja Dr Vasom Petrovicem sproveo obuku celokupnog osoblja - nikada nije nijedan covek preživeo iznenadni srčani zastoj. Nakon te obuke i postavljanja niz Automatskih spoljašnjih defibrilatora samo tokom 2006 živo je bolnicu napustilo i nastavilo normalno da živi šest ljudi u ovoj maloj opstini sa oko 50.000 stanovnika. Ta aktivnost nastavila se i sledećih godina i danas je ova Opstina jedna od retkih u Srbiji u kojoj se primenjuje terapijska hipotermija u predbolnickom zbrinjavanju pacijenata. a DZ Indjija već niz godina prema merilima Ministarstva zdravlja se proglašva najboljim Domom zdravlja u Srbiji u opštinama sredje veličine.

To jeste primer uspešne obuke i uspešnog rukovođenja - koji je rezultirao spašavanjem života desetine ljudi tokom protekllih godina, zao nam je sto spisak takvih sredina nije znacajno duzi.

ERC ALS kurs Sinaja - Rumunija

Dr Violetta Raffay kao predavac po pozivu ucestvovala je na niz medjunarodnih i Evropskih konferencija i kongresa.

Na kongresima u Srbiji nije bila predavač, jer oni koji ih organizuju i upravljaju tim organizacijama nisu smatrali da je treba zvati da predaje - što jeste ljudski postupak tih ljudi i govori o njihovoj patnji i bolu.

Dr Violetta Raffay objavila je niz radova u časopisima u kategoriji vodeci svetski casopisi
ISI/Web of Science

Lista radova Violette Raffay - izvor Gugl akademik

European Resuscitation Council Guidelines for Resuscitation 2010 Section 2. Adult basic life support and use of automated external defibrillators RW Koster, MA Baubin, LL Bossaert, A Caballero… - Resuscitation, 2010

European Resuscitation Council Guidelines for Resuscitation 2010 Section 10. The ethics of resuscitation and end-of-life decisions FK Lippert, V Raffay, M Georgiou, PA Steen, L Bossaert - Resuscitation, 2010

Basismaßnahmen zur Wiederbelebung Erwachsener und Verwendung automatisierter externer Defibrillatoren RW Koster, MA Baubin, LL Bossaert, A Caballero… - Notfall+ Rettungsmedizin, 2010

Ethik der Reanimation und Entscheidungen am Lebensende FK Lippert, V Raffay, M Georgiou, PA Steen, L Bossaert - Notfall+ Rettungsmedizin, 2010

Major changes in the European Resuscitation Council Guidelines for Cardiopulmonary Resuscitation 2010 in the field of adult basic and advanced life support J Jevđić, M Šurbatović, N Stanković, V Raffay, Z Fišer… - Vojnosanitetski pregled, 2012

Base needed to resuscitate Adult and the use of automated external defibrillators RW Koster, GD Perkins, V Raffay, C Sandroni… - NOTFALL RETTUNGSMED, 2010

BMI effect on chest compressions A Klickovic, V Raffay, J Tanasijevic, O Atanaskovic… - Resuscitation, 2012

Najvažnije promene u Preporukama za kardiopulmonalnu resuscitaciju Evropskog resustitacionog saveta za 2010. u oblasti osnovne i napredne podrške života kod odraslih J Jevdjić, M Šurbatović, N Stanković, V Raffay, Z Fišer…

Recommendations for resuscitation after ascent to high altitude and in aircrafts A Chalkias, M Georgiou, B Böttiger, KG Monsieurs… - International journal of cardiology, 2012

Factors that limit the implementation of 2010 Guidelines in Serbia A Lazi, V Raffay, Z Fier - Resuscitation, 2011

Training methods and candidates assessment: Individual assessment vs audio-visual feedback assessment Z Fiser, J Jevdjic, V Raffay, A Lazic, E Suhanek… - Resuscitation, 2012

ERC BLS AED course vs. audio-visual training with prompt feedback Pilot study A Lazi, V Raffay, Z Fiser - Resuscitation, 2011

ERC BLS AED course vs. audio-visual training with prompt feedback–Pilot study A Lazić, V Raffay, Z Fiser - Resuscitation, 2011

European resuscitation council guidelines for resuscitation 2005 V Raffay, Z Fišer, S Anđelić - ABC-časopis urgentne medicine, 2005

Development of emergency medical service in Vojvodina V Raffay, Z Fišer, S Gavrilović - Medicina danas, 2004

New guidelines for cardiopulmonary resuscitation 2010 S Anđelić, Z Fišer, V Raffay, A Šijački, N Ivančević… - Naučni časopis urgentne medicine-Halo 94, 2010

Influence of electromagnetic interference on AED function in metro stations. A Chalkias, A Koutsovasilis, V Raffay, C Sandroni… - International journal of cardiology, 2013

Workload of dispatch centre in absence of unique protocol R Jokšić, B Cvetićanin, I Lekin, V Raffay, M Jokšić - Resuscitation, 2010

Factors that limit the implementation of 2010 Guidelines in Serbia A Lazić, V Raffay, Z Fišer - Resuscitation, 2011

Presence of family members during care of critically ill patients E Suhanek, M Kojicic, Z Fiser, V Raffay - Resuscitation, 2012

Bei dem folgenden Dokument handelt es sich um eine nicht finale Übersetzung der European Resuscitation Council (ERC) Guidelines for Resuscitation 2010. Die finale und durch... FK Lippert, V Raffay, M Georgiou, PA Steen, L Bossaert

Automatski Eksterni Defibrilatori u Evropi - Srbiji

KOLIKO STAJE AED PROGRAM - KOJI FUNKCIONISE

Upotreba AED uredjaja u zbrinjavanju osoba sa iznenadnim srcanim zastojem je vrlo siroko rasirena koncepcija.

Podaci ukazuju da je samo u SAD registrovano oko 2.500.000 AED uredjaja a jos nepostoji pouzdan podatak o broju AED u Evropi no procene ukazuju da se radi o nejmanje 2.000.000 uredjaja.

U nizu poslednjih godina, sve su ucestalija nastojanja postavljanja AED na javnim mestima i u Srbiji, posle stidljivih pokusaja najpre u pojedinim Vojvodjanskim opstinama, Sombor, Kikinda, Subotica, Kanjiz, Novi Sad, postavljanje javno dostupnih uredjaja zapoceto je i u Beogradu, Kragujevcu, Nišu.

Hitne pomoći se utrkuju u promociji motorciklista sa rotacijom i AED uredjajem uz istovremeno prečutan podatak da celo leto se neko vozi na motoru a nema nijednu intervenciju na terenu, ili da ta ekipa nijednom u sezoni nije upotrebljena u vecini sredina za pomoć unesrećenom. I sve bi to bilo uredu da to nekosta ozbiljne pare, mozda postoje dobri razlozi da se ova koncepcija ili unapredi ili izmeni.

Za razliku od programa koji su prisutni u Evropi i SAD, gde se podaci o implementaciji i toku koriscenja vrlo cesto prikazuju u strucnoj literaturi, te time i sam program ima transparentnost, u Srbiji nepostoje javno dostupni izvestaji o trosenju drustvenih sredstva za implementaciju programa primeme javno dostupnih defibrilatora.

U literaturi su vrlo prisutni izvestaji o primeni i toku implementacije AED programa kako po zemljama tako i po pojedinim velikim centrima - Kopenhagen, Bec - dok u Srbiji  nepostoje prema podacima sa COBSONA i Srpskog Citacionog Indeksa vidljivi podaci o primeni postavljenih Javno dostupnig defibrilatora.

Podaci o u uspesnoj primeni javno dostupnih defibrilatora dobro su dokumentovani i brojni su kada se radi o SAD i Evropskim zemljama, iz Srbije takvih izvestaja nema.

Navedano pobudjuje sumju u kvalitet implementiranih AED programa u Srbiji.

Recju, postoje programi koji donose rezultate i oni su dobro dokumentovani i programi koji nemaju rezultate vec je jedini rezultat javno okacen defibrilator a potom se o njima vise negovori....

Razlog postoji i najjednostavnije je reci, da u sredinama i zelmljama u kojima AED rogrami imaju rezultat i opravdano su primenjeni, postoji jasan sitem i jasna koncepcija primene i tih uredjaja i licna odgovornost pojedinaca i institucija za trosenje drustvenih sredstva.

KONCEPCIJA UPOTREBE Automatskih spoljašnjih defibrilatora

Primenjuju se dve koncepcije upotrebe Automatskih spoljšnjih defibrilatora
1. Koncepcija sa AED uredjajem koji je pokretan - U Evropi su njime opremljene policijske patrole i vatrogasne jedinice koje su deo sluzbe 112 ali i ekipe Hitene pomoci EMS - Tip B. (vozilo ili motor)
2. Koncepcija sa AED uredjajem postavljenom na prometnom mestu - Mesta sa velikim brojem prolaznika ili zaposlenih ili posetilaca.


Proces implementacije treba da se odvija kroz slozen sitem
1.  procenjivanja i donosenja odluka u pripremnoj fazi - mapa rizika
2. analizi potrebnog broja uredjaja - na osnovu podataka o iznenadnom srcanom zastoju na javnmim mestima
3. odabir mesta pogodnih za postavku uredjaja
4. utvrdjivanja nadleznosti u sprovodjenju i rukovodjenju i kontroli programa
5. uredjenju zakonskih i podzakonskih akata
6. programu obuke i kontroli nad kvalitetom obuke svih ucesnika u programu
7. evaluaciji podataka o iznenadnim srcanim zastojima na javnom mestu i izvestaja o primeni ili neprimeni AED uredjaja
8. unapredjanju i jacanju sitema urgentnog medicinskog odgovora na iznenadni srcani zastoj
9. stalno tehnicko odrzavanje postavljenih uredjaja i instalacija
10 . permanentni retrening

ODABIR MESTA ZA POSTAVKU AUTOMATSKIH SPOLJASNJI DEFIBRILATORA

Odabir mesta na kome će se postaviti autoamtski spoljašnji defibrilator ili odabir patrolne pruge motorciklističke spasilačke ekipe je slozen posao i zahteva znanje i prikupljanje podataka.

Prikupljaju se podaci iz protokola, izvestaja par godina unazad i utvrdjuje

Analiza ucestalosti
iznenadnih srcanih zastoja na javnom mestu
Sjetl - SAD
134 u periodu od 4 godine

Koliko je uopste iznenadnih srvčaih zastoja bilo na javnim mestima, izvan zdravstvene ustanove ili stana pacijenta. - ovo posebno za stacionarno postavljene defibrilatore - ON - SITE programe.

Ljudi od iznenadnog srcanog zastoja neumiru jako cesto po ulicama, iznenadni srcani zastoj desava se obicno u stanu pacijenta ili bolničkoj ustanovi. Podaci ukazuju da od ukupnog broja umrlih oko 15 do 17% iznenadni srcani zastoj ima na javnom mestu - mislim tu na sve ono sto nije kuca ili bolnica, zdravstvena ustanova.

Dalje treba utvrditi gde se to izvan kuce desava, te na analizi preuzetoj iz casopisa Circulation, vidimo da se najcesce spominju Aerodromi, sportski klubovi, industrija, sportski tereni soping molovi a samo oko 19% od onih koji iznenadni srcani zastoj dozive na javnoj povrsini - to dozivi na onome sto mi nazivamo trgovima, ulicama i slicnim javnim površinama.

Obzirom na strukturu vlasnistva i obavezu vlasnika da obezbede bezbednost i ukazivanje prve pomoći i hitne mediicnske pomoči na ostalim objektima, očito je da je investiranje države u AED programe problematično jer je to oblik davanja ili podsticaja privatnog sektora, koji se moze rešiti donošenjem zakonskih propisa.mljama regulišu uslove obavljanje odredjene delatnosti pa i obavezu vlasnika da obezbedi AED uredjaje i osoblje koje je obučeno kao uslov obavljanja delatnosti.

KOLIKO TO STAJE

Onaj ko se odluci na kvalitetno postavljen sitem koriscenja AED programa, javno dostunih definbrilatora mora da prihvati da to neznaci postaviti samo uredjaj i da ima svoju cenu.

Primera iz prakse ima puno dovoljno i literatura sadrzi dosta detaljnjih opisa pregledali smo to i utvrdili da

Cena kostanja po postavljenom uredjaju je oko 3500 - 5000 dolara 

- cena ukupna programa / broj postavljenih uredjaja

Cena kostanja po aktivaciji uredjaja od 25 - 30.000 dolara - 

Cena postavke uredjaj i trokova obuke, odrzavanja i servisa tokom tri ili 5 godina/ broj aktivacija-upotrebe uredjaja

Cena postavke PAD programa po spasenom zivotu 80 - 100.000 dolara

Ukupni treoskovi programa tokom pet godina / broj spasenih zivota

Analiza programa u Srbiji za sada prema nama dostupnim podacima jeste manja po postavljenom uredjaju za nekih 50 - 60% ali nepostoje podaci o spasenom zivotu pacijenta. Jasno je da ovo namece potrebu sagledavanja programa u Srbiji jer los program je losa preporuka i obeshrabruje dalja nastojanja na implementaciji AED uredjaja u Srbiji.

Za pocetak rebamo razmotriti neka pitanja

1. Ko ima pravo da upotrebi AED uredjaj
2. Ko pravi koncepciju obuke primene AED uredjaja kao dela jedinstvenog sitema zbrinjavanja iznenadnog srcanog zastoja
3. Ko donosi odluku i daje saglasnost na postavlku AED uredjaja
4. Gde se ti uredjaji jednom postavljeni registruju
5. Ko vrsi periodicni nadzor nad ispravnoscu opreme

JAVNO DOSTUPNI DEFIBRILATOR - PAD program

Oko koncepcije PAD programa postoji permanentni sukob struke i proizvodjaca opreme. 

Proizvodjaci opreme tvrde da AED uredjaj moze primeniti svako i to bez posebne obuke, vazno je da se kupi i postavi uredjaj.

Strucnjaci oped imaju drugacije misljenje i kazu da uredjaj moze upotrebiti samo obucena osoba, pa sve do stavova da to moze sa uspehom uciniti samo lekar.

No da vidimo gde u Evropi postoje PAD programi

Na karti koja sledi prikazana je MOGUCNOST upotrebe AED uredjaja u Evropi kao deo programa JAVNO DOSTUPNIH DEFIBRILATORA - PAD Program u 2010 godini

Kao sto vidimo zemlje jugozapadne Evrope nemaju impementirane PAD programe.

Prema podacima iz 2007 godine pravo na upotrebu AED uredjaja od strane nelekra prikazano je na sledecoj karti.

Kako vidimo nepostoji u Evropi zemlja u kojoj AED uredjaj moze bez posledica upotrebiti bilo ko.

Najveci broj zemalja Evrope dozvolio je primenu AED uredjaj bez prisustva lekara ali uz konsultaciju sa dispecerom 112 urgentnog sitema - Reanimacija vodjena  od dispecera. 

Tehnicka podesavanja PAD sitema vezana su za 112 centre preko kojih se spasilac koji je POSEBNO OBUCEN VODI za pruzanje mera CPR i primenu AED uredjaja.

Pilot studije ovog tipa postoje i u ostalim zemljama Evriope
Samo mali broj zemalja nema primera implementacije AED uredjaja za koriscenje bez lekarskog prisustva.

Ovu temu obradjivacemo i dalje,